Просветни гласник

664

КГЦТИКЛ И БИБЈИОГРАФИЈА

сисара. Оиис костура почет је иравилно с главом. И ако све кости лубањине нису побројане, опет можемо бити задовољни тим, што су на слици скоро све означене. Међувилична је кост истина поменута, али је могло о њој и што више да се каже. 0 зубима је речено доста, али ту тек очито видимо, да немамо карактеристике за све сисаре, док се с још некима не упореде, док се не каже да њихов број варира, да их има и без зуба, како се зуби изражавају разломком и т. д. Поменуте су после и остале кости костура, као: ребра, грудна кост и све кости удова, а о кичми казато је, да су обртњи покретљиви и да се продужавају у дуг реп. А зар за карактеристику сисара није било потребно да се каже, да број обртаља варира и да дужина врата зависи од дужине обртања ? 0 мишићпма нема апсолутно ни помена ! Као да их пас н нема, и онда их ваљда немају ни сисари! Та бар мипшће, који покрећу кожу п длаку, требало је поменути. 0 упутрашњим органима казато је све у 10редова. И то је све Није поменуто ништа: о кожи, о одећи, о распростирању на земљи, о становању, о користи и штети и т. д. Место свега тога г. Козарац завршује овај опис поделом живих и мртвих природних тела, и поделом живпх на животиње и биље, што је све требало да буде у засебном чланку. И сад долази карактеристика кичмењака, па за тим сисара, која се, и једна и друга, из оваког описа пса не може извести. Ако, дакле, наставник хоће по овоме да предаје, оп мора још један пут толико свога да дода. Тако је исто, мање више, и са осталих 13 описа. С друге стране и та је незгода, што на овај начин ученици, чим се упознаду с карактеристиком сисара, остављају их, па прелазе на карактеристику тица, риба и т. д. По нашем мишљењу то не ваља. Кад се већ изводи карактеристика о једноме типу, треба тај тип и даље -сав проучити, јер ми једна наука није тако огромна систематиком као Зоологија; па зато, ако се она још и даље цепа, неће се више научити, већ направити само већа забуна. С тога је и г. Козарац требао све ове описе да састави с оним својим »крој тела у сисара," »крој тела у тица" и т. д., да то све опширније анатомски пропрати, упоређујући с другим сличним облицима, а да се не задржава толико на спољњем опису, што је у свима његовим описима главно. Исто тако, требало је рећи бар што год о физиолошкнм радњама, кад се и сам писац на првој страни своје књиге позива на то, рекавши, да се без тесне везе између физнологије и морфологије не да ни замислити опште знање о животињи. «А то се управо знање и тражи од ученика на старијем ступњу наставе о животињама"

каже г. Козарац. Сем овога, као шго сам већ једнои рекао, треба у томе општем опису ставити и о расиростирању тога жиаотињског гипа на земљи, о становању, о користи и штети и т. д. После свега треба одмах прећи на систематику тога типа, и ученик ће тада стећи довољно знања о томе, Трећи и последњи део ове књиге јесте систематска Зоологија, или како г. Козарац вели: „редови и Фамилије животпњског света.« Почиње се с кичмењацнма без њихове карактеристике, па онда са сисарима онет без карактеристике. Систематика ове класе сисара ичноси 37 листова. Да видимо прво шта има на тих 37 листова. На првоме месту долази ред Вјтапа (људи), где је описан човек с његовом кратком карактеристиком. Ту је поменут и лични угао. сигурно Камперов, па онда Блуменбахова иодела на иет раса ц ништа више. Ученнцима VI разр. не бп било много додати овде још и Рецијусову поделу: долпкоцеФали и брахицевали, ортогнати и прогнати, као и пајновију Хекдову поделу на 12 раса, што све у ову књигу није унесено. — Други је ред Мајмуна, који су нодељени на две Фамилије —са1;аггћтае и рШуг ћтае, у чијим карактеристикама нема броја зуба. Трећа Фамилија Агс1орЦћеи није ни поменута, као ни читав засебан ред Ргоз1тЈае — Врој и распоред зуба врло је в^жан за карактеристику појединих редова и Фамилија, па то не само да није поменуто код зверова, него нигде. Звер >вима такође још није додата ни шеста Фамилпја: виверине. — Девети ред чине код г. Козарца Преживари, који су код свих зоолога подред, а ред је Аг1шс1ас1;у1а (парни копитанш) са два подреда: ЕиттапИа и Сћоеготогрћа, у који последњи долазе свиње и нилски коњи На овај начин отпадају и г. Козарчеви аДебелокошци", где су са свињама стрпани п коњи п слонови, па ће онда као десети ред доћи Репззос1ас1;у1а (непарни копиташи), где долазе коњи, носорози и тапири, а слонови се одвајају у једанаести ред Ргоћоас1(1еа. Овака подела основана је на ембриолошком развићу ових животпња и палеоитолошким остацима њиховим и њихових рођака. — У карактеристици последњег реда сисара — Мопотрема — треба додати још да немају ушну шкољку, а називе „тицокљуна" и »мравињи јеж" избрисати, па оставпти лешпе старије кљунар и кљунати јеж. Ово је о спсарима иосебице, а за сое имам да приметпм, да је требало, где год је било могућно, поменути Фосилне облике животињске, што г. Козарац нигде није учинио, па ни код осталих класа и редова животињских. На послетку, при свем том што су оволике празнине остале, да видимо за што је ова класа заузела читавих 37 листова? За то, што на тих 3 ? листова има 89 слика. Овим