Просветни гласник

665

као да се хтело да се има што више „штампаних табака« ? И зар ученик VI. разреда гимназије не може учити Зоологију, а да не види насликане: слепога миша, мачку, вука, лисицу, медведа, јежа, кртицу, веверицу, мнша, пацова, зеца, бивола и т. д., сем још многих других непотребних слика!! У класи тица г. Козарац је ред бсапзогез и С1ата1 ,оге8 саставио у један, што је требало подвојити, а ред Сигзогез назвао је бЈтиШшпез, које се име односи на Фамилију у томе реду. О ноју, тако карактеристичној тици, има у оиису врло мало, док о другнм обичпијнм написано је два и три пута толико. Даље, нису поменути они представници што живе у Америци и Новој Холандији, а тако исто ни чптава Фамилија Ар1егу§чс1ае. Како фосилни облици нису нигде спомињати, то је г. Козарац и овде следствен, те није поменуо изумрле БтогшШМае. Све о тицама написано је на 28 листова са 70 слика, где су између осталих и ове: кос, ласта, царић, врабац, сврака, крешталица, чворак, шева, пупавац, смрдиврана, голуб, кобац, јастреб, паун н т. д. У класи рептилија а у реду гуштера нема најкарактеристичније њихове поделе по језицима, а слике зеленбаћа и обичпога гушгера заузимљу читаву једну страну. — У класи водоземаца никако се и не помиње трећи ред Арос!а, без ногу и реиа, с једином својом Фамилијом СоесШс1ае. Она друга пак два реда немају никакве друге поделе, већ се појединн представници излажу један за другим. — У класи риба опис кроја тела односи се, као и свуда у овој књизи, већином на спољни облик, и ако је овде опширнији но код других класа. Како је свуд ло нешто заборављено, тако г. Козарац није ни овде поменуо ред КНрпоЈ, а и остала му подела није згодна, јер код њега постоје засебни редови: АсапШор1;еп, АпасапШш и Рћуао81;огт, што су све подредови реда Те1еоа1;е1. Покрај многих слика, којихиу овој класи врло много има, могле су изостати бар слике: шарана, штуке и сома. И рибље паразите МухтоШае није требало овде изоставити. Са стаблом АгШгорос1а већ можемо бити задовољнији, јер је како општи тако и систематски Део испао без крупнијих грешака. Као најглавније замерке ставио бих ове. У класи инсеката ред Ог1;ћор4егае састављен је с редом Рвеис1опеигор1;егае У један ред, а то треба раздвојити; требало је изложити развиће^РћуПохеге, јер се оно разликује од развића у осталих биљних вашију. 0 стоногама могло је сејошшто казати и поделити их на: СћПорос1ае и СћЈ1о§па^ае. У Агапе1(1-е могли су бити споменути као карактеристични облици и: птичји паук, водени паук и Еусоза 1;агав1и1а; а у прегље Демодех-а просветни гласник 1891.

који живи у лојпим жездама под кожом у човека. На послетку, у класи Сгиз1;асеа нису ни поменути: РћуИороЈае, Роес11оро(1ае, Сорерос1ае и Сјггјресћае !! Врло интересно читаво стабло животињско Уегтез — ставио је г. Козарац на три иполиота, док су му многи редови по два и три пута опширнији. У овом стаблу он има свега три класе, а четврту — КоШопа — и не спомиње. Сем тога, што је излагање иојединих представника и овде несистематско, и многи важни облици нису ни поменути, није ни опис оних неколико облика довољан. У стаблу мекушаца више од половине изостављено је. Не само читаве класе, него и многи редови у поменутим трима класама прећутанн су, нз знамо из кога разлога! Па бар да се овде г. Козарац сстио изумрлих остатака, којих има тако миого, да су поглавито због њих и створили читаву засебну науку — Налеонтологију! Сад нам долази ред на »Зракаре« — Кас11а1;ае. Бво места, где се најочитије огледа да г. Козарац није стручњак од ове науке! Зар он сад, после толиких сјајних радова баш оних природњака, на које се он у своме уводу позива, хоће да оживи Кивија и његове „Зракаре 8 ! Есћтос1егтае и Сое1еп1;ега1;ае морају се раздвојити у два стабла, као што их сви модерни зоолози узимају. Ово би се још могло и допусгити у оној његовој малој књижици за I. разред гимпазије, али овде, овде никако! А какав је опис ових животиња и Рго1о1;о20-а, видеће се кад кажем, да бих о свима њима морао исписати све што треба да се каже за учеиике више гимназије, а од г. Козарца не бих узео ни једне реченице. 0 Рго1огоа-ма, у које је стрпао и сунђере, само да му не дођу у КасИа1;ае, г. Козарац је написао свега једну страну, о тим најнепознатијим животињама и основним облицима, о којима сваки наставник мора да пропусти цо неколико часова на њихово излагање. Ето, такав је овај рад г. Козарца, који је написан да замени Зоологију Др. Ј. Панчића! Ту још нема ништа ни из историје зоологије, бар у најкраћим потезима, ни о зоогеограФији у садашњостиипрошлости, о деФиницији животињске врсте, варијетета, рода и т. д. Е, али тако мора да испадне кад се пишу и Зоологије и Ботанике за више разреде гимназија, — и науке о животињама, о биљу, о камењу, о човеку за ниже разреде, паузто —и моралне поуке и све то махом о државном трошку! Господин Козарац као да је добио монопол (? ! — Ур.) на државна издања ! Тога ради сам се поглавито и решио, да напишем реФерат о овој кшизи, не би ли се од сад почеле на други начин штампати школске књиге, и не би ли у писању њиховом учествовали и други, а не само моно84