Просветни гласник

667

Да тај стих треба одвојити од онога који је иред њпм (10. дарова му Луку ка Јабуку), каже пе само прво надање од г. 1847., гдје је међу њима тачка, већ п руконпс прве половпце Г. В. (по свој прплнцн писап руком самога владпке), којн се чува у царској библнотеди у Бечу. Ту је наиме најприје било наппсано у Евроау, зла госта, оркана ! па је мјесто тога дошао стих Ево орканг злмп гостг за Евроау па папокоп Злога госта, Евроаи! оркана ! Види се дакле да је плидпцн бнла нред очнма нека нова реченица, а не нов објекат глагола дарова. Према томе треба оставпти питерпункцију и тумачење што је у мојем нздању. Ст. 203. 204. (нашн царп) Забацише владу идржаву, за аравило лудост изабраше. Мојему тумачењу овпјех двају стнхова г. Стојановпћ овако приговара : „Никако пе могу веровати да је песннк назвао лудошћу зпдање цркава, нпти је пстпна, да псторпја то лудошћу назива". Него ја нпјесам казао нн једно ни друго већ ово: пјесннк не зове лудошћу само зидање цркава н прилагање дарова већ то, што се српскн царевп вишебринушеда покажу своју побожност (зндај\ћи пркве и приложући дарове !) него лп да паметно управљају својом државоом. То непаметно поступање српскпјех царева („ту лудост казах у коментару, али ријеч „лудост" штампах курсивнијем словима, да покажем да је тако пјеснпк рекао) псторија у многоме донста потврђује: да су се српскн царевн више брннули за државу него лн за душу своју, Србпја би другојачије нрошла. Ја, дакле, опет мислим да сам погодно мнсао нјесникову, јер што би нначе значила та два стиха? Ст. 624. 625. Жрец Евроие с светога амовна хули, аљује на олтар Азије. Овдје се г. Стојановпћ п ја не слажемо, јер он узимље даје жрец Евроае = „онај што Јевропу прнносп на жртву" , дакле, Турчин, а ја да је европејски (хрншћански) свећеник, па опет што он узимље да је олтар Азије = Јерусалим (хришћанство) , а ја да је мухамедова вјера. Ја наиме говорим ово: ако је владици у СлободиЈади II, 4, жрец Меке, не онај који приноси Меку на жртву, већ онај којн у Мецн приноси жртву, т. ј. мухамедовачкн свећеник, то ће му ваљда и овдје бити жрец Евроие онај, што у Европи приносн жртву, т. ј. хрншћански свећеник, па опет ако је У стпху 626 тоиуз азијацки = мухамедовачки топуз (а тако узпмље п г. Стојаповпћ), то је ваљда и у стиху 625 олтар Азије = мухамедовачки олтар а не „хрпшћанство," као што мисли г. Стојановић. Мени се чини да се о томе не може сумњати, па за то остајем прп својем тумачењу.

Ст. 643. Страшно илсме доклен Кеш сиавати ? Ја узимљем да страшно алеме значн племе, које је некад страшио бпло, т. ј, другима страх задавало, а г. Стојановић да је исто што и несрећно г црно, те испоређује ријеч страшан дан. Али менн се чпнп да страшно може значиги исто што и несреКно само када оно, за које се каже да је сграшно , другоме доносн несрећу , алп ннкако када је само собом несрећно; за то може се рећи да је страшан дан , нсто што и несрећан дан, јер страшан дан доиста допоси несрећу оному те га затече, али никако не мислнм да се српски може казати „он је страшан човјек" мјесто он је несрећан човјек ? Ст. 989. 690 Какве су ти они иоглавице, називљу се цареви синови ! 3.1 ова два стпха г. Стојановпћ мпслн, да њима сердар Јаико турске поглавице (1 не прнзпаје за главаре, поглавнце, јер се назнвљу царевп спновн." Него како их сердар Јанко не бп признавао за поглавпце када збнља јесу поглавице? Наиротпв када се та два стиха вежу за стих. 687. 688 : „Онп ће нам и без вјере доћи, међу нама стати надебљатп", па се опако протумаче, као што сам их ја протумачпо , то ст. 689. 690 кажу, за што ће турске иоглавице доћи на станак и без вјере и ту стати надебљати, на име јер су обпјеснн, зову се царевим снновима, на мнсле да нпко не смије у њих дирати. Ст. 734-736, Ефендија, ти не угонета око шта се ово сакуаило, но си с краја иочео тањега. Ја тумачнм: „Почео си говорити о снтннјим стварнма, док знаш да је много тежи узрок с којега се окуписмо", а г. Стојановић пита: „Од куд ће онн знатп због чега су се Црногорци скупили ?* Ја мислим да су могли знати, јер су хришћански главарн знали зашго их је владика скупио (нст. ст. 93-95), на зато п вели у ст. 422-424 Богдан Ђурашковић: „Наш се носа свуда проћукао; кад опазе браћа некршћена, неће они ка мп растезати", а опег кнез Јанко у ст. 501. 502. ,,Не смијемо чинит што чинимо, не смијемо јавит што је јавно." Кадија Медовпћ могао је дакле знати због чега се управ Дрногорци окупнше, него наравски није хтио да днра у то питање већ напротив иште да сврати разговор на међусобне крви; па зато му и одговара нронички кнез Роган: „ . ■ . но сн с краја почео тањега. А мудар си и књижевник, кажу, учио си књигу у Цариграду, на некакву ћабу притврдио ; ади ти се јошт хоће памети, нотежа је ова наша школа?" Да кадија није знао за намјеру арногорску, он не би могао почети с тањега краја 84*