Просветни гласник

672

НАУКА И

НЛСТАВА

Сумпораста киселина утиче управо као сона киселина, и при том се добива на место калцијум-хлорида: калцијум-сулФид, а из овог и ослобођеног сумпор-водоника постаје калцијум тијо сулФат. Чим је сумпораста киселина у сувишку, иостаје тритијонат, а овај се под утицајем поново додате соне киселине распада у гипс и сумпорасгу киселину. Поменути процеси показују да одвлјање сумпора бива најпотиуније кад се слободна сумпораста киселина налази у раствору, у коме се налази и хлоро-водонична киселина,, прва у такој количини, да у додатом раствору ирелазе сва сулФо- и сулФ-хидратна једињења у тијо-сулФат (по 1 ј . Моп«1-у, ОискеЊегдеги и Р. ЛУ. НоСгаапп-у). Ови тијо-сулФати требали би да се нотиуно распадну при нормалном току процеса а додатком нове количине сбне киселине у слободну сумпорасту киселину и сумпор, од којих би прва служила опет искључиво на то, да се сулФиди претворе у тијо -сулФат и т. д. Пошто течност, која се отпушта, мора бити неутрална, то ће се с њом изгубити незнатна количина сумпора у виду калцијум-тијо-сулФата. Поменута гледишта потпомажу и практичари искуством, који остављају увек један део течности у кадама, додају нове количине соне киселине и сумпорног раствора, а на тај начин спречавају развијање сумпорводоника или сумпорасте киселине. Најзад ћу да поменем Оћ'ег8-ове једначине за хидрацију калцијум -сулФида у влажном содном остатку : Оа 8 -)- Н, О = Оа 8Н ОН; Са 8 Н 0 Н + Н, 0 = Са Н, 0, + Н # 8; Са 8 Н 0 Н + Н 2 8 = Са 8 2 Н 2 4- Н 2 О. — Од свих метода изабрао сам: Најновији начин сумиорове регвнераци/е ио Шафнеру и Хелбигу. Док се по досадањим начинима, који се сви оснивају на оксидацији калцијум-сулФида, добива само половина сумпора, а сав креч и друга половина сумпора остају као содни остатак другога реда — ШаФнер и Хелбиг добивају поново сав креч и сав сумпор, а на основу до сад у техници непримењене а корисне реакције: Са 8 + М§> С1, = Мд 8 + Са С1, и Мд 8 + 2 Н. ; О = Ш§ (ОН), + Н а 8 ; употј .ебљени магнезијум-хлорид добива се поново по једначини: М§ 0 + Са С1 2 + С0 2 = М§? С1 2 -ј- Са С0 3 . На место магнезијум-хлорида може се узети од њега само један

део, а у исто време или наизменце досипати хлоро-водонична киселина, услед чега се одвојена магнезија одмах поново раствори. Сумпор-водоник се преводи помоћу сумпордиоксида у сумпор и воду, а по једначини: 2 Н, 8 -ј- 80 2 = 3 8 -(- 2 Н 2 0. При томе се не образују само сумпор и вода но и остала једињења, као: тетра- или пента-тијонска киселина и г. д., иа би ова реакција била «у великом" потпуно неупотребљива, да нису проналазачи изнашли средство, дасе отклони образозање тетра- или иента-тијонске киселине, или кад би ове већ постале, да из њих добију сумпор. Ово је срество калцијум-хлорид или магнезијум - хлорид, у којима се распадају сумпор - водоник и сумпор-диоксид. Количина одвојеног сумпора одговара теорији. Ако се било сумпор-водоник, било сумпор ди-оксид налазе у сувишку, тај сувишак не утиче на растављање и налази се у течности неиромењен. Не зна се посигурно каквог утицаја имају ова хлорна једињења при реакцији, само се зна, да је за целокуиан сумпор, који се налази, потребан од прилике један еквиваленат калцијум-или магнезијум -хлорида. Растављање содног остатка с магнезијум-хл<_>ридом бива на топлоти у великим гвозденим судовима, који су снабдевени мешалицом. Магнезијумхлорид остави се или да тече на целокупни содни остатак или се упуштају обе материје у еквивалентним количинама, мало по мало, а у исто време у суд за развијање Да не би излапио сумпор-водоник, не допушта се да буде каквог притиска у суду за растављање, као и у суду за развијање. Сем тога, треба да буде поменутих хлорида и сумпор-диоксида у сувишку приправљених према одговарајућој количини сумпор-водоника, која струји из суда за развијање. Силиција и алумпнија (шљака), ако остану у регенерисаном калцијум-карбонату, спречавају његово дејство, па се с тога уклањају или испирањем или кад се остаци растављања процеде кроз често сито. Регенерација магнезијум-хлорида и кречника из остатака реакционих, пошто су ослобођени од шљаке, бива кад се кроз тај остатак проводи ваздушна струја богата угљендиоксидом (гасног горива). По Сћапсе-у, сагорева сумпор-водоник у сумпор-диоксид. По новим предлозима ШаФнеровим употребљава се магнезија за разлагање амони-