Просветни гласник

687

прва пола Ле^хо- и у гласовпма и у значењу једнака са елов. лизо-. Срнски је прим. туколук пот. а§епШ (гезрес!. — 1П81гитеп1 :1), а међу тм је туко, тук мог\ћно наћп у самосталвој уиотреби у срп. и чеш. језику, (Иику ; вал>а упореднти с овнм погловицу српску: ударио тук на лук. Само је у објашњењу Остх(.фпогрешио схватиогЈ/к каообјскат, јер је у тој речеппци —пословицигг/ксубјекат, потеп адепЉ, позиачењу. Има још једио објашњење имиеративних с ,10жеиица, а то је А. Лсскина, које је он саопштпо усмеио ОстхоФу, из чијег смо дела и за то сазнали. По том је објашњсњу у „вербалним" сложепицама вјргтоглавг, трлсохвостг прка иола пошеп асИошб, а не 110111. адепИв по Остхофову оојашњењу, постала пастаиком -о, којп се додајв глаголским основама или коренима: вџгто значи обртање, трлсо — трешњу. Нове би сложенпце управо биле бахуврихл, иостале из кармадараја, значе: који пма врат за обртање, којц пма реп за тресење. За ону бп иоставку нека по1врда било, што „у прпнцииу" словенскијезпца могу имати пз сваког глагола (т. ј . његове основе [или кбрена]) инструментал сингулара таког потепа ас^ошз и употребљавати га адверб^.јално као какав герундпум: крадом, муком, виком, тајом, широм, теком, тоном ц т. д. (МШ. 8)п1ах', 157., Остхоф , ор. с1к. 231.-235.). Норед оволпко додирнпх тачака између „вербадних 11 и императивних сложеница и номпналних, није могућно потпуно доказима утврдптп мисао, да се прве развише из другпх, већ рећп : врло је лако и могућно бнло да с пзменом облика пастане измена у значењу, да постану пмперативне сложенпце. Знамо већ узрок промени облика многпх сложенпца, а народна нам етимологија нуди небројеио много аналогих случајева. За падешким сложенпцама са самогласнпм и на сасгавку повеле су се етаре с потеп-ом асИошз као првом полом, те сложенице бише протумачене као бахуврпхп и, замеппвши о с и, прешле су са свпм у ред пмператпвних сложеница, реченица — имена. За ирнмер узмимо срп. сврби-гуз, рус. сверби-гузг поред сри. сврбогуз; срп. смрдибаба сат13 ^иаесЈат, смрди-врана, смрдииоток, а у бугар. смрдо је прва пола таких сложеница; чеш. 'ог-Мау = *'ог'ј-Ма'о уз слов., срп. и чеш. вијо-; срп. врти-гуз, рус. верти-головка, верти-шепка, чеш. ггИ-ра1а, иољ. тегсгг-ргЏа, у ст. слов., срп., чеш. и пољ. вргто (даље впди примере у ОсгхоФа, ор. сН. 233.). Да завршимо овај преглед развитка императивних пмена речпма оног врсног радника, на чпјем се раду све ово и осннва, којп каже: «\У1Г егкеппеп ако, (1ег 81ате ћа! ђе1 8е1пеп тубг1егп 1иг сИе ће§гШе гоеппе -ћаи, јисЈс-агзсћ, трр-$1ег1, ит (1еп

тегђа1еп ипрегаИу ћ1пе1п2и1е§еп, ећепзо (Ие а11е ћаћиVг 1 ћ 1 -аиШззинд ћПепкззеп, те шг Неи1зсћеп 1П (1ет §ап2 еп1зргесћеп(1еп Га11е. 1)ег еиш§е иМегзсћлес! 1П (1ет ће1(1егзеШ§еп уегГаћгеп 131 пиг с1ег, с1азз 1ш БеШзсћеп сПе уегапс1ег1е апзсћаиипдзтгазе оћпе а11е ћећтс1египд (1игсћ сПе 1аиШсће 1'огт з1сћ зо1'ог! §е11еш1 тасћеп копп1е, 1т 81ау1зсћеп ез ги с!ет §1е1сћеп гтееске аћег егз! е1пег к1ешеп 1'огша1еп штткПип^ ћес1иг!'1е, ги сЈегеп уогпаћте з1сћ шс1езз <1ег зргасће сПе 8'е п и§еш1е11 аиа1о§1еп Лагћо^еп." Нрпмери пмперашвиих иримаклпца: ст. сл. иема оиаклх примера, као што их имају српски п остали слов. језпци, тако да бп они прпмери, што их Миклошић, 81аттћПс1ш1§з1е11ге, стр. 368 наводи, ншли међу нскоиске бахуврихп-сложенице. Сад можемо и друкчпје објасннтп, у складу са самом стварју, чаке старослов. иримере, а да није и тобож пз пмиератива замењено с о. срп. а) мушке пмепице: кажи-ауг, моли-бог, аламти-вук, аециреа, тарикамен, Скочивук, смрдиаоток; гладибрк, кесизуб. б) средње именице: варимесо, газиблато, кљујдрво, сврзислово, алашиаиле; в) именице женске, које се говоре и за женски и за мушки род, а у којпх је другој поли основа мушка имеиица: мрсииетка, пли је другој поли основа у речп сред. рода: буљиока, заврКкола, или је друга иола основа женских речп, које се говоре само у множпнп: треси-гаКа, пли је друга иола основа женскпх ре^п, које се говоре ц у једнини ц у множини: вуцибатина, грабикааа, гуриврата, деригуша, дериклуаа, драживашка, задријака, издерилеска, изедиаогача, исаичутура, крадикоза, куаивојска. ломигора, мамиасира, мочивуна, музикрава (ц МузикравиК), навлачкаиа, надрикњига, наанигуша, мучибаба, иалиаушка, иириватра, алетикоса, иржибаба, иришиаетља, иунишаке,разврзигра,расаикуКа, сврзибрада, сврзимантија, таригора, тецикуКа, Иушкаиа, хлаиимуха, чистикуКа, шоркаиа; висибаба, скочидевојка, смрдибаба, смрдибуба, смрдиврана. У број императ. сложеница још долазе: крстикумедсте, иевидруг, илачидруг, легбаба, кољикопевиА, куаикраставчиК, Еоиајкошара, криигуз, летииас, Млатишума, надривлах, назовибрат, назовисестра, назовирод, назовимртвац, Нечујглас, илетикотарица, илетикрошња, Смичиклас, СочибачиК, трчилажа, вадивек, заврИкола, Гамзиград, иатицврк, аушибрк, Беривој, Берислав, Борислав, Ћладимир и т. д. 11. Номиналне (паеничке) примаклице. У ст. слов. нема примаклпца цз два имена: напротив српски п остали словенскијезици,једни мање други впше, нису оскудни у таким прима-