Просветни гласник

КАКО ТРЕБА ДА ПОЧПЕ НАСТАБА ИЗ ГЕОМЕТРИЈЕ

697

образованпм, епсу нпшта друго до пзмецн, којн се налазе око напредних друштава, која су већ ступпда у културу, у којој се потпуно огледа дух нашпх времена, н које ће допније тако исто нестатп, те да уступи, истим начипом, места другпма која ће се образоватп. У сасвпм другом реду дела и мпслп, физполози нам веле, да је заметак људскн, пре него што је достигао свој одређенн облик, прошао читав нпз другпх облика, који су са свим онаки, као што су ембрнонални облици, који се налазе као сталпп п савршенпјн у нпжнм жнвотнњама. И тако, држећп се закона енодуцпје, и животињскн живот морао бп полако као нроћи разне облнке, пре него што је достигао до човека, којп је кроч све њих брзо као пројурпо, у своме процесу образовања, докле је стпгао до спојега одређеног облпка. Ово лнчп са свим ла оно, што бп се дешавало у развптку нашег ннтелектуалног и моралног живота. Мп бпсмо пролазпли, брзо кроз разпе облике, кроз које је полако пролазила псторија рода л.удског. Између дана нашега жпвота п између векова човечапства бпо бп као пекакав неирекидан одношај, којп бн пзгледао све тешњи п све јаснији. Друштва би се ппзала једпа за другим по закону, којн је уједно закон и за дух људски, а дух људски, као што се видп нз нсторије п како се с њоме развијао, изгледао бп да је с њоме у све тешњем савезу. Али шта хоће да кажу све ове плп њима слпчае спекулацпје п хппотезе? Јесу лн оне наука пли су маште? Не може се поздраво рећп да су наука, јер је у њима пуно којечега што долазп у пндпвпдуалпост и Фантасгичност, и јако се мењају, како дођу под руке овом нли оном ппсцу; а мп онет немамо методе, којом бисмо пх оштро одређивали и доказпвалп. Па опет, доста јс што све једнако можемо подржаватп наду п непрекидно пооштраватп вољу, да у пстпни створимо науку плп ФплосоФпју историје, која ће једног дана, сигурно идући све у нанред, иронаћи законе, кроз које су прошлн друштво н дух наш, докле су дошли до садашњег стања, те ће се на послетку објасвитп и тајна жпвота. Ако добро разгледамо, има три елемента, из којпх се историја састоји. Ире свега долази само дело, којим се занима научно нстражпвање исторпјско. Оно се налази научним методама, које сваким даном све боље напредују. За тнм долази представљање или излагање дела. То је посао приповедачке историје, а тај је посао попрплпчпо књпжевне врсте, за коју се хоће непрекидне маште, која нстина не сме мењатп дело, али га пред нама тако оживљује, као да се сад збпва и као што се у истини

дешавало- На послетку долазн трећп елемепат, због којега се рађају вечпте контроверсе. Треба нзналазпти логичну вез.у мзђу догађајнма, треба нзналазити законе, којп њпма владају, т. ј. оно,штоје Хумболт пазивао пдеама, духом сампх дела, јер само дух може нам објасннти опо, што је од важности у псторпјп п шго је у суштннп исторпјске прпроде. Ова се трн еаемеита не даду нпкако раздвојпти један од другога, јер су потребни, п ако су разнолпкпх размера, у сваком исторпјском раду, па п у обпчном научпом послу. Али последњи је елеменат онај, којн бп поглавито, суштаствепо треблло да чпнп праву науку псторпјску. Докле се радн само на томе, да се пронађе проста веза међу догађајпма, задатак се може, у пзвеснпм границама, решптп доста спгурнпм начпном. Алн чим почнемо да истражујемо законе који њима владају и општн план исторпје; чпм хоћемо да сазнамо, носигурно, оне везе, које у истинп стоје, међу историјскпм делпма и духом човечанскпм, одмах се јављају безбројне сумње, разногласностп н гомнла којекаквих спстема. Бпло је некад време, када се неогранпчено веровало у праву пауку пли философију историје. За тпм је дошло доба, када се са свпм порпцала могућност такве науке. Дапас би се могло рећи, да се та пада опет рађа, само са са свнм другог гледишта н у граипцама много одређеннјпм н скромнпјнм. Како је то ? Докле се мпсли да се та нада може остваротн? Да бнсмо покушали да па то питање, макар колико толпко, одговорпмо, треба да се врктпмо за један корак натраг, и да пре свега нзбележимо неколнко главннх покушаја за разрешење тога питања. Прев. Ст. Д. П. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

КАКО ТРЕБА ДА ПОЧНЕ НАСТАВА ИЗ ГЕОМЕТРИЈЕ У СРЕДЊИМ ШКОЛ.АМА Извод кз књпга „РгораЛеиМк Дег 6еоте1г1е" и Јаћгђисћ XVIII" од ЈАК. ФА/1КА Изучавање сваког предмета има својих тешеоћа, које се морају савладатн, па да оно, што учимо, постане потпуна својина наша. Свака наука, дакле и Геометрија, има задагак, да савлада све тешкоће, које стају на пут ученику прп изучавању тога иредмета. Да бн се овај задатак корисно решио, употребљавали су се разни методи. Најстарцји метод