Просветни гласник

КАКО ТРЕБА ДА ПОЧНЕ имамо скоро савршен сто, који се мадо раздикује од стола, што га данас геометрп употребљавају. Научна грађа 1 >аспоређена је овако: У првом одсеку, где се говорп о спимању у опшге, почпње се^мерењем једне раздаљпне. Ирема праинлима, која су раније постављена, не сме се говорити о разда.тни двеју тачака; за то се у место апстрактног појма „тачка" узело нешго контретпо, па је добивено правило: „Да би се измерида раздаљпна између две раскрснице, узпмају се између њих два места без протезања". За тнм се мери раздаљина пзмеђу оба места корацима, али у пстом правцу. Овде су намерно пзостављене речп: тачка, линија, права, и замењене су доста опширним реченнцама. Учепици, идуки према другом месту увек у нстом правцу, долазе сами до деФиницпје праве, и онн ћеосетитн потребу, да се ееподесни изрази замене краћпм. То је учињено у чл. 1. другог дела, где је заведепа реч „тачка" у место онога: „место без протезања". То је доцпије урађено и за све остале појмове. Цртање карте ради се на два начина: 1) мерењем двеју страна п њнма захваћеног угла, а то вОди доцнпје на први случај подударности. 2) Мерењем једне стране п оба угла што су на тој странп, па се тиме долази на другн случај подударности. На овако удешеној карти може се шестаром одредпти свака раздаљипа, и из овога се изводи начин, како ће се наћи нека неирпступна раздаљина. Ово се употребљава у последњем делу, што упознаје ученике са слнчности троуглова. ЈГ ночетку су преношени углови на, карту овако: положп се хартпја на угао, па се преломп тако, да добије тачно облик оног угла, ii тај се облик преносн на хартпју (карту). Овај начин је зановетање, што ће и ученици увидети. Преломљена хартнја не даје нам само облик угла већ и троугао, па у место да овај троугао полажемо на карту, можемо га и нацртати. Троугао се може нацтати са три стране. На овај начпн спремљен је задатак за трећи део, да се преноси угао, а одавде се изводи конструкција троугла из три стране и на послетку трећи случај подударностц. У другој глави ноправљен је начин преношења углова тим, што је хоризоптални круг подељен на једнаке делове и ти деловн обележенн бројевима. Онда је довољно, да се величпне измереппх углова забележе у књпжицу исто онако, као и измерене раздаљипе. Из овога се нзводе у последњем делу нека нравила о кругу, о оштрнм, правим и туннм угловима, и на послетку о унакрсним угловнма.

НАСТАВА ИЗ ГЕОМЕТРИЈЕ 7 0 1

У истој глави објашњена је упутреба транспортера за цртање углова, п тиме је постављен основ за разлику центричних углова и кружннх лукова двају кругова. До сада је рађена карта од мањег терена, и за њу је била довољна једна основица. Сада се узима и тежи случај, кад је земљиште веће, па се пе може прегледати са једне основице. Радећн овако, упознају се ученици с мрежом троуглова. За тим се чнне исправке. Добнвенн угловн, ! који се цртају на каргама у шкоји , морају се најпре контролисати, да би се впдело, да није учињена погрешка нри впзирању. То пспитивање састоЈи се у томе, што збир свију углова око једне тачке мора битн раван 4 К (нравило, које ће сами ученици паћи) и што је збир углова у троуглу раван 2К. У овако направљеној карти има врло много линија, које немају вредности и служе само као средство за постигнуће истакнутог циља. Због тога је погребно, да се направи чиста карта. За то ће се пједпа н друга карта поделитп с десна на лево и одозго па нпже на паралелне слојеве. Одређивањем раздаљина на чистој карти спремају се ученицп за теорију иаралела. У четвртој глави налазе се задаци о израчунавању иовршпна. Какве геометриске последице одавде излазе, јасно је, као и то, да се из мреже паралела на чпстој карти могу извести прггвила о правоугаонику, параделограму и т. д. На основу пзрачунавања површина на чистој карти, изведено је на крају књиге Питагорпно правидо. Писац напомиње, да се задаци, који су узети у пропедевтицп, могу израдити и на табаи, али та Фнкција није никад тако јака, као штојестварно извођење задатака. Сем тога препоручују се геометриске екскурсије и због тога, што су за здравље и физичкп развитак ученика врло корисне. Ади п овим наведеннм разлозима нисмо исцрпли њихов број, којп говори у корист тих екскурсија. Има још и много важних педагошкнх раздога, која осуђују сувопарну теорпју у школској соби а препоручују рад у пољу. Узмимо н. пр. дечје игре. Дете ће без сумње битп много задовољније, кад може у игри да изврши неку улогу дично, и свима је познато из пскуства, да су оне нгре најомиљеније, у којима се деца непрестано крећу, и где врше потеже радове. Познато је н. пр. да се деца радо играју с дрвеним војницима, али куд и камо више воле да они сами представљају с друговима војнике. Ту се распоређују војници, производе се нижи и виши чинови, чине се читави мшеври и т. д. Из овога 90*