Просветни гласник

702

НАУКА И НАСТАВА

се видп да деца пмаЈу велику вољу, да раде радове одраслнх људц. Па кад деца то раде. вољом и без икакве заповести, излази да ће опа у том послу бити истрајпа, и да ће досетљивошћу својом моћи лако савладати разне гешкоће. Па тако ће и премеравање земљппгга имати за децу више интересности, кад су п она у пољу, па повушавају решавати разне задатке. Деца пграјући се „војника" снабдевају се одмах шајкачом, сабљом и пушком, па ће исто тако радећи у пољу тражити мотке, пантљнку сто и т. д. Па како су деца задовољнија капама, пушкама и сабљама које они самп праве, него куповнпм, нема сумње да ће пх више веселитн и справе, које онп нзмисле н направе. Истина, предавање научннх појмова у школп иде много брже, јер кад учптељ почпе: „Права је лпнпја ", одмах је готов. Алп овај новп појам мора се аснмиловати, а за душевпу аспмплацију потребно је извесно време. Еад се одмах прелази после праве на деФиннцију угла, не остаје ученнку то време на расположењу, а ако би хтелп неко време причекати с даљим предавањем, наступила би велика растрешеност у предмету. Практичкп радови у пољу дају ученпку то потребпо време, а опет се изучена правила држе у везп, јер је дечнја пажња обраћена непрекидно на предмег. Сем користи коју даје пропедевтпка, уводећи ученике у науку, имамо од ње још и ове добити: 1.) Оно звање, што су га ученпцч практично пзучавајући предмет задобили, постало је њпхова потпуна својина, јер су до њега већином својим трудом и својом енергнјом дошлв, и ови га неће тако лако и брзо заборавити. 2) Еод сваког човека мора да нрестане једаред васпитање с поља, т. ј. да га други васиитавају; после тога мора да се побрппе сам о свом васпитању. Он мора да зпа шта ће радити, кад има да расправи какво важно жпвотно питање. Та вештина, да се човек сам васпитава, не може се научити, јер је то прпрођена особина, али се свакако може у младостп потпомагати и усавршавати. 3. Метод, који је нзложен у овој пропедевтици и за то је добар и подесан, што ће у неколпко да доведе у ближу везу теоретичаре и практичаре, јер дан дањи они се све више удаљавају, а то је врло опаспо за науку. Бојати се, да бн данас, кад Је наука тако далеко коракнула, дошло до тога, да се предаје само оно, што је за поједнне струке потребно. Из овога излази, да теоретичари пе бн имали праксе, а практнчари би изгубили сав пде алпзам — последице би биде врло рђаве. Због тога школа има задатак, да и доцније одржава у везн

теоричара с нраксом, а практпчара с науком. Да бп се ово потпуно посгнгло, држнм да је математнка најподеснпји предмет. Овде је у кратко нзложен метод, који је унесен у пропедевтику. 0 детаљној пзради ове врло добре књиге не могу говорити, јер бп ме то н сувише далеко одвело. Могу само толино рећп, да не ће нико зажалпти, ако је прочита. Нарочито је препоручујем стручним колегама, којн ће, уверен сам, битп нотпуно задовољпи г. Фалком. Остаје још, да се каже пеколпко речи, како се пзложепн метод показао на самом раду и какове је последнце имао. Фалке сам прича, да је овај метод прпмењивао више година с 10 — 12 годишњом децом. Деца су изналазпла проблеме из геодезпје, само кад их је он згодно упућивао и кад се прелазило с лакшпх па теже стварп. Ученпцп су пратилп рад с великом вољом и, може се рећн, одушевљењем, а њихов проналазачкн дух достизао је чак до стола и теодолита. После оваке претходне спреме, показлло се одмах да су скоро сви ученпцн све дефиниције, правила и задатке, па и саме доказе погпуно разумевалн п без дугог понављања запамтили. И у вишим разредима осетпле су се добре последице овог метода, нарочито у разредима, у којнма се учила тригонометрија. У седници, коју је држало „Друштво за паучну педагогику* у Шемннцу 1886 год. бнла је и Фалке-ова пропедевтпка на дпевном реду Члаповн из математичке акције сагласнлн су се, да је овај метод врло добар н да се књига може препоручити. ПроФ. Вернебург пз Ајзенаха каже о овој про иедевтици између осталог ово : „Ја сам радио но овој књип! у два разреда, па сам впдзо, да ученпци с врло великпм весељем и вољом израђују све податке, и с врло малим упуствима иалазе ученицн самостално начин решавања. У наставу улази овим методом много живости." Како се код нас у гимназнјама предаје геометрија у пет виших разреда, мислим да би се могао овај мегод опробати у четвртом разреду. Времена се не бн много изгубило, јер се иначе у четвртом разреду по програму не учи много, а сем тога уверен сам, да се сва геометрпја може потпуно свршити и у четирц виша разреда, тим пре што би онда у пети разред долазилн много спремнији ученицн. Пре осам година, док сам још био са службом у ужичкој реалци, примењивао сам у неколико овај метод у четвртом разреду. Изводио сам ученике неколико пута у поље, па смо тамо многе задатке решили, који се у Фалковој пропедевтици