Просветни гласник

91*

О НАРОДНОЈ ПРОСВЕТИ У РУСИЈИ

било 12,282 кљиге еа читање (скоро свака по два пут), и то : ученпдима 7,962 књиге пређашњим ученицима • • • 8,081 « сељацима 1,013 „ По овим рубрпкама: приповедака 4,429 књига духовно-морадних 1,443 „ псторијских 1,117 „ разпих 1,006 „ И из осталих губернија стижу све повољпији гласови. Одеско ујездно земство одредило је 1887. свакој сеоској школи по 40 руб. на библиотеку, у току од три године; черниговско 1.900 руб.; казанско 3000 руб.; јака териноелавско 2.000 руб. итд. И самн сељацп, видећи огромну корист од књижнпца, иотпомажу их, колико могу. Некоја села ударила намет од 3 коп. с главе — на оснивање сеоских и школских библиотека. У једном селу, лужског ујезда, скупиш сељаци тим начином 15, у другом 25, у трећем — 50 рубаља. Два сељака из села Истобенска (вјатска губ.) жртвују 300 руб. на школску књилсницу; сељацн из једног другог села скупили 150 руб. између себе и обдарили своју школу малом библиотеком. У посдедње време некоја земства чине корак даље, па почнњу оснивати, норед школскнх, још н нарочите сеоске библиотеке за одрасле и старије. Књиге, што се налазе у школским књижннцама сувише су елементарне, а и број им је званично ограничен нарочитнм списком мин. просвете. Тако н. пр., по том списку, из дела А. Н. Толстог не сме ући у школску библиотеку више, од четири приче; из Нушкина две бајке и МЂдншн Всадникг; из Гогоља само Тарас Буљба\ из Тургењева један одломак из Муму; из Достојевског само Мужикг Мареи; из Љермонтова Песма о трговцу Еалашњикову итд. Разуме се, да то за одрасле к стариЈе није доста. За то је земство свјажског ујезда, казанске губ., основало осим 40 школа сеоских, још и нарочите библиотеке за сељаке, нздајући на ту сврху сваке године по 220 руб. Буџет је одређен на 10 година.

709

Тако већ раде многа земства. Ну села ни ту не заостају. Село Марког.ско (харковска губ.) подигло је своју књижницу за сељаке о свом трошку. Књижница је својпна целог села, има свој устав, а управљају њом неколико сељака, које село бира. Прошле године имала је 1.400 књига. Ето, шта и како раде у Русији на просвети народној. Нека наши свештеници н учитељи по селима, наша интелпгенција по градовима и у престоници Србије, прегне у том правцу. Сеоска библиотека греба да постоји и код нас у сваком селу, а читања (ми можемо приређивати предавања) за народ у свима градовима и палапкама краљевине свуда, где дише и једна пнгелигентна душа. У Русији проФесори с университета имају времена и да читају народу велпкане мисли и духа руског: Пушкина, Гогоља, Толстоја и друге; чланови одеске опере певају и свирају велпке музичке производе пред простима, да их упознају с њима, да им душу облагороде; глумци декламују народу славна дела песничка; свештеници, учитељи, учитељице, сва интелпгенција, све то ради у Русији, уносећи луч иросвете у кровињаре сељачке и у тамне подруме градсног иролетаријата. А код нас? —Нек и наша интелигенцвја ночне радити на том широком, најблагороднијем пољу. У Руспји, као и у Америци, не видите у тим стварима нигде државе —она има свој посао. То радп руски интелигентни ум, жртвујући и материјалну и умиу снагу на олтар просвете. Ја сам био међу малоруском унпвер. омладином у Лавову. Ухвати се младо коло одушевљеннх сиага, па увек о вакацији нођу по малоруским селпма источне галиције, читају народу, држе предавања, вечери, концерте, растурају јевтине књиге друштва „Просвгта" — раде, корпсте свом народу и упознају се с њим. А ми ? Нек и наша интелигенција подигне буктињу просвете под девизом: Ни једног неписменог! Нек омладина предњачи, — нек врши своју дужност ! Септембра, 1891.