Просветни гласник

708

НАУКА И НАСТАВА

блготека ". Док су учнтељнде саме издавале књиге, јављале се само ученице и деца у књижницу, старији као да су се стидедп. „Мој отац шаље 20 коп. — говори девојче — да му донесем једну дебелу књигу. Он танких ие воли." Ели, малиша доноси књигу натраг. ,Но, је л' ти се доиала?« — „Да, здраво ми се доиала; отац Је такође хвалио." В А шта је твој отац?" — „Фонаридикв" (онај што пали Фењере). Вли, девојчица хоће да промени књигу. „За цело је ниси прочитала?" — „Нисам имала кад." — ,Па узми још једанпут." — „Нећу, дајте ми, другу. Мати моли да промените; сву је прочитала, па хоће другу/' Да доведу библиотеку у теснију везу с тим читаоцима, који се сами не јављају, већ шаљу децу; оснивачоце узеше једну просту женску, ученпцу недељне школе, паметну, начитану и развијену, ну без икаквог вишег образовања, и наместише је, да буде књижничарка. Није она бог зна како водила статпстику, јер је писала и ружно и полако; али је добро знала ону средину, којој је бпблпотека била намењена и латила се посла с преданошћу н љубављу. Сутра дан већ дођоше, да се запишу 7 као читаоци, познанпци јој — два брата бравара и њихов шегрт; после њих јавише се још двојица, која су радила у истој радионицц ; они доведоше нове претплатнике, и књпжница корав по корак постајаше све популариијом. Првог месеца беше 160 претплатника, а на крају године 677, од којпх је добру половину сачињавао прост народ и раденици. Бпблиотека располаже данас с 1.660 дела у 8000 томова; из њих 1,027 дела белетрпстичног, а остала поучног садржаја. Залог за књиге не тражп се; сиромашнији плаћају за чптање 5 коп. месечно, а богатпји 20. Прпхода пма годишње, које од претплате, које од прплога и концерата, до 1000 руб., а расхода (стаи, књижничарка, повез итд.) преко 800 руб. Бпблиотека добива миого књига на поклон,а бива и овако: Један малиша, којп не може да даје месечни прилог, а хтео би да чита, доноси евоју једину књигу и нуди, да је дају претплатницима на читање, а он за то, да може чптати остале пз књижнпце. У опште међу библиотеком и претплатницима јој постоји интимпа, морална свеза и домаћи одношаји: старп читаоци траже нове, иду па опомињу оне, којн књиге дуго не враћају, лепе подеране листове итд, Један поклања мало звонце заврата; неки зидар беспдатно намешта железну пећ, само да библиотека мање 'Јроши. И ако плаћају за чптање, не гледају па књижницу, као на неко трго-

вачко предузеће — није то њима дућан, који само даје књиге за новце. У њој виде претплатнпци свог саветника; тамо се сусрећу с образованим људнма, који им помажу у избору књига, дају им разјашњења н добре савете. Бпблнотека чесго претвара се у малу аудиторију: деца долазе и причају, шта су прочптала. Старији их слушају, испитују и тумаче нм, што не разумеју. Књига пропада врло мало, и ако се не тр,ажи никаква залога. У току једне годпне било је пздано претплатницима 14.768 к.иига, а ппје враћено свега 30. Оном, који не доноси књигу, књижнпчарка оде кући, или замоли суседа његовог, да је донесе или га писмом опомене. То је обично бидо доста, па да небрнга вратп књигу. Деспо се и оваки један случај. Неки претплатник, занатлнја, неће да допесе књпгу. — „Смејем се ја онима, којп дају књиге без залога," поручује по једаом свом другу. Кад му наппсаше и разјаснише, од каквог је значаја по спротног човека пздавање књига без залога, како је то знак поверења према њему, зпак вере у част и поштење његово, — сутра дан заиатлија донесе књигу. Тако, од прилике, Шелгунов. Да вндимо сад, како стојп с библиотекама но селпма. У колико су оае нотребче градовима селима су, као једиио читање, још потребније. „Недостатак у књигама за читањеје највећа препрека делу народног образовања ; он -упиштава велики део васпптачког утицаја школског," или, боље рећп, он своди цело образовање иа науку читатн и ппсати и ништа внше. Школским бнблиотекама по селпма, воје С1уже п малом и великом, обраћала су земства, све до последњег времена, слабу пажњу. У једном н. пр. ујезду самарске губериије у 13 шкода нема пикакве књижнице, а у 20 пма, по слабо су иопуњене. »Књнге не вредч више давати, јер су све разлистапе и пздеране," јавља једна учитељица; а друга пише, како нема шта да даје за читање,јер је село већ све прочитало. У Тверској губернији има чптавих ујезда, где у шкодама нема нпкаквих књига за читање, осим уџбеника. Ну и ту ствар иде на боље. Земства обраћају сад све ваше пажње народним бпблиотекама по седима. Псковско ујездно земстводаје сваке године пзвесну суму на куповање књига. На крају год. 1888. билоје у 42 земске школе преко 7000 књига. Земсгво налаже учитељима, да се старају, да привуку што већи број ђачкпх родптеља, па да и њима дају књиге за читање. Судећк по статистици, што је земство скуппло о својим књпжиицама, чигање иде врло успешно. Год. 1886.-7. н. пр. издаио је