Просветни гласник

О НАРОДНОЈ ПРОСВЕТИ У РУСИЈИ

707

сталног буџета. Истина, од1889 год. назначилоје минцстарство просвете извесну супсидију разним комисијаша, ну то је зацело тек ночетак активнијем раду. А највшие, на што се комисије жале, то је ограничени број књага, које се смеју читатн народу. Кад погдедамо књиге, које је учена комисија мин, просвете одобрила за читање, наћи ћемо: књига духовног садржаја • ■ • • 27 » историјских и геограФских • 33 биографија 33 литературног садржаја 19 природописног „ 13 разног „ 4 9 Свега • • 108 књига или, боље рећо, 108 танких књнжида. Осим тих 108 књижица, ппше Пругавип, не можете прочитати у народној аудиторцји ни једнога реда. Ако за престонице и университетске градове и постоје пекп изузеци, за мање вароши и села нема никаквих. Пошто је књижица врло мало, разуме се, да не може бити никакве системе у том, шта се чита народу. Читач мора да скаче с јегџзог предмсга надруги: рд Петра Великог дезинФекцији, од дезинФекције — помрачењу сунца, од помрачења сунца — Л.омоносову итд. Читати треба, а кад се нема новог, чита се старо. Отуд долази, да народ, који често иде на читања, научи скоро на памет све књижице, па и престаје похађатн аудиторије, Догађа се, да кад лектор мало залута, слушаоци му на памет добацују реч. „Опет то, веле они. — Ми то већ на памет знамо!" Разуме се, да ће мин. просвете, које већ даје супсидије нар. читањима, увндети и тај недостатак, па прошпритп списак књижица. Што су неписменима н полуиисменима народна читања, то су онима, који бп хтели да читају, а не могу лако да дођу до добрих књига и новина — народне библиотеке и читаонице. У читаоницама скупљају се раденици и великоградска сиротиња, да читају, а из библиотека, за малп улог, дају им, да носе кући књиге на чптање. Прву народну читаонпцу основала је у Москви добротворка просвете народне, В. А. Морозова, у спомен великану руске књиге, Тургењеву. На чптаоницу ту са огромном библиотеком потрошила је г-ђа Морозова преко 30,000 руб. (око сто хпљада днн.). Другу нар. читаоницу основала је московска општина, у сномен великом драматичару руском А. Н. Островском. Петроград се постарао за своје Фабричко становништво. Прву бесплатну читаоницу основалаје просветни гласник 1891.

општина 1887. год. у спомен Пушкину. Читаоннца има 4000 томова најразноврснијег садржаја; смештена је у две велике сале, с паркетним патосим), врло лепо намештене. У обе сале налази се 5 столова за читање. На главном столу леже свакидашње новине. Читаонпца је отворепа радним даном од 5 ч. по подне до 10 у вече, а свецем и недељом од 1*по подне до 9 у вече. Одеска комисија, која ириређује читања за иарод, отворила је 1885. год. и народну библиотеку. Књиге дају бесилатно сваком на читање, ко даде 20 коп. улога. 1. јануара 1888. год. имала је библиотека 1,162 тома. Број претплатника расте сваке године: 1885. год. ....... 58 претплатника 1886. « 271 1887. „ 360 Год. 1887. узета су из библиотеке 6,503 тома, и то по овим категоријама: из лепе књижевности • 5,820 „ историје 221 „ геометрије 187 књига духовног садржаја 186 из природних наука 89 Ево, како је постала народна библиотека у Томску. Год. 1884. стадоше купити прчлоге — ко шта да. Најсиромашнији, ссећајућп потребу у чптању, прпносили су своју лепту. Неки малпша поклања неколико старих књига и 10 коп., — једна старица жртвује своје канделабре. Прилози почеше стизати ц 113 других градова. И. М. Сибирјаков, велпки богаташ, прилаже 4000 руб.; а томскп трговац Валгусов о свом трошку зида дом за библиотеку. Год. 1885. било је у књпжници 1000 томова и 440 претилатника од ђака, трговаца, калФи, шегрта, слугу, „чернорабочихЂ" итд. Год. 1886. број њихов порастао је на 756. У дому се држе и читања за народ, вечери с певањем и свирком, дилетантске представе итд. И најспромашнија породица има прилике, да дође до читања за врло малу цену. У ТиФлису, пре неколпко година, основаше младе девојке из тамошње интелигенције друштво, с намером, да шире просвету у народ. Младо то коло подигло је дивну народну бпблиотеку. Историју постанка п развића њеног описало је перо иокојног Н. В. Шелгунова у журналу „Русскад Мнслб " (1890. г. бр. 3) овако: 20. септембра 1888. год., на михајловској улици, у Тифлису , над вратима малог једног дућана, у ком су пре продавали млеко, појавио се натпис «Би91