Просветни гласник

700

НАУКА II НАСТАВА

ГОДИНЕ ИРОДАНО 1884 . 1Д00 иримерака 1885 . 6,195 1886 . 59,800 1887 . 103,289

Свега • • 170,884 иримерка Књижариица је та основапа 1882. год. скоро и;1 ничега (са три рубље). Из иочетка су слугааоци сдабо куповали, ну доцније све внше п више. Од год. 1886. продаја књига обавља се свакн дан. Јавна чптања много помажу народу при избору књпга. Обично после сваког новог читања долази много људп у књпжару и траже књижице, које највише одговарају садржају читања. На религиозна читања скушва се најсиромашнији народ. Њима после читања дају на поклои разне књиге. Корист је двојака: нрво, што народ пма шта да чита, а друго, што је то најбољи начин, да се прост човек позна с извеснпм писцем. После таког бесплатиог раздавања не само што се купује више књига, него и траже по имену Гогоља, Тургењева птд. После чвтања приче гроФа А. И. Толстога ЧЂмг л/оди живи, било је распродано у први мах 200 примерака ; у току недеље продано је још 100. После другог чптања не само, што су и даље куповали исту књижицу, већ стадоше тражитц п остала дела Толстога : „Дајте књнжицу онаку, као што је она о ципелару, од онога (истога) писца.' Народ је дао прпчи Толстог свој наслов. — Допада лн вам се читање ? Је ли леио ? запиташе једнога. — Л.епо је, врло је леио! Тако је лепо, као у цркви — одговори им онај. О народним читањпма у осталим градовпма Русије, навешћемо статистику и оно, што нисмо нашли у Москви и Одеси. У Кијеву прво читање одржаио је било 22. маја 1882.; од тог доба, па до год. 1888. прире1;ена су 122 читања. Садржај скоро исти, као ц у Одеси, само из етнограФпје налазимо предавање О Србима и Бугарима, и нз медицине и хигијене : О аијанству, о заразним болестима, о холери, о трихинама и обичним гљистама, о иантљичастим гљистама, о влажним и тесним становима итд. Читања се држе недељом и празником у 5 сахати по нодне, и то само зими, до априла. До 1888. г. читања су била беснлатна; доцнијејеодређена плата за места I. реда 40 кон., II. реда 20 коп., III. и IV. реда 10 коп., сва остала по 5 коп. Да би могла походити читања и сиротпња, која нема нн 5 коп., комисија пушта на свако чн-

тање 150 слушалаца бесплатно. Осим тога поклања 200 улазница војницима кијевског округа. На 122 читања било је слушалаца, који су платилп за улазннцу, 38 204, у средњу руку 318 на сваком ; додајте бар још 300 бесплатних, па ћете добити на 122 читања суму од 70.000. Мањп градовч не заостају иза већих. У Јарославу тамошња иптелигенција скупила је између себе 1.450 рубаља, оншгина додала још толико, те заједнички подигоше нарочпти дом за народна чптања. На свако предавање додази по 600 -700 похођача. Варош даје 300 руб. годишње потпоре. За иет годнна прпређена су 302 чптања. И по осталим губернијалним градовима налазимо свуда народна читања. Обнчно гимназијскк проФесори са свештенством и учигељпма поревене се из почетка, добију допушгење, нађу салу, па читају пароду. Тако је у Њиж. Новгороду, Астрахању, Косгроми, Саратову, Орлу итд. Видећи огромну корпст, коју приносе нар. читања, почеше земства да их приређују по селима. Московско земство закунпло је 1888. год. 15 Ћ волшебншхг фонареИ" 1 ) и 307 „ туманншхг картинг" 2 ), па их разасладо разнпм сеоским школама, наређујућп учитељима, да прпређују читања за сељаке са сликама и „водшебним Фењерима". Кад једно село види све сдике, учитељ је дужан, да их ношље с апаратом школи другог села. За кратко време од четирп зимња месеца скупљени подаци из 43 седа дају најдепше резултате. У та 43 села приређена су 124 читања са сликама, на којима је бидо 22.434 слушаоца. Учптељи јављају, „да па читања иде народ, пешке и на колима, са свију страна из оближњих ц даљних села." Чак на читања, приређена радним даном, скупљало се 400—500 људи. Херсонско земство не заостаје иза московског. Год. 1889. одређено је на књиге, сдике и апарате 1000 руб. Са свију страна, где су учитељи у земским школама читали н показцвалн народу, стижу најповољније вестн. „Народиа читања привдаче непрестано стотине сдушадаца тако, да шкоде не могу да сместе. све оне, који би хтели да чују к да виде." Најглавније је то, што свуда, по градовима и по седима, где компеије или земства приређују нар. читања, пијанство опада, „кабаци" су празннји, ц све их је мање. Комисије, у својим реФератима, жаде се на оскудицу у новцу ; непрестано чнтате, како ће нар. чптања све дотле храмати, док средства не буду већа. Компсије немаЈу ни сталнпх аудиторија, ни ') ^а4еша та§1са. г ) ТаИеаи та81Ч.ие.