Просветни гласник

716

КРИТИКА И ВИБЛИОГРАФИЈА

шест одломака, који су дотле већ бпли штампани у поједииим листовпма. Он их је назвао „пстинским причама", јер је у облику приповетке износио нстинске догађаје, које је сам доживео. За те је н.егове радове критика још онда рекла, да им за име ариче недостаје уметничке обраде и студије. Ове је годиие под истим називом истинских ирича штампао другу свеску своје автобпограФИЈе, где је изнео опет један одломак из својих успоменау времену од 1865.—1872. год. То је све обухваћено у седмом одломку, већем од првих шест скупа. Као што су догађаји, које човек за седам година проживи, разноврсни, тако и овај одломак садржи причање о разлпчитим стварпма п дога^ајима, Дело је подељено у седамнаест одрљака, п ако је погрешно означено да има шеснаест, јер је број VII. два пута стављен и за одељак седми и за осми. У I. одељку писац говори о осиивању школе за старешине у народној војсци, у II. о своме постављењу за проФесора војпе академпје, у III. о покушају за ОФИцирско удружење, у IV. о раду у школи поменутој под I, у V. наводи мосли, које је онда изнео о народној војсци, у VI. је епизода из рада у школи под I, у VII. је историја једне беседе певачког друштва, у VIII. је изнесена једна епизода из првих дана после топчндерске катастроФе, у IX. се прича о награди, која је писцу нуђена ако напише чланак са одређеним полптичким смером, X. износи разговор с првим намеспиком о неком нарочитом питању политичком,XI. говори о личним неприликама пишчевим у служби, XII. одељак прпча зачетак мпслн о прослави иедесетогодишњице ослобођења Србије и пишчеве неприлике у приређивачком одбору, XIII. садржи разговоре с министром полиције и војним о владаочевом васпитању и тадашњим приликама, у XIV. су представљене опет нишчеве неприлпке с одбором за прославу 10. августа 1872., XV. одељак казује нам писца као наставника кнежевог, XVI. умовања и размишљањао појединим сувременицима, а XVII. домаће неприлике нишчеве. — То су главније мисли појединих одељака, али се готово у сваком од њих говори и о другим мањим питањима. Као што се из изложеног садржаја вндп, овај рад још мање може претендовати на назив ирииоветке, од чега се у неколико ограђује п сам писац велећи: „И тако ова је приновегка, — ако се приповетком назвати може, — из мога живота." Али писац и иначе погрешно схвата уметничку нриповетку. Он хоће, да се у ириповеци износи само истинит догађај, што се десио, не задовољавајући се тиме, што ириповетка мора износити само могућан и вероватан догађај, који се није морао догодити, али за чије вршење има основа и могућности. За такву прииоветку и књигу он вели, да је „само забава и ништа више. И књижевност овака зато се и зове забавна, што жели да беспосленом што кажу, нрекрати „дуго време." Али — нек ми се дозволи да бар кажем, — таква књига некористи ништа више, него колико користе додоле, кад пред кућом играју...... а можда још и шгети " Овако поимање, истина, не може никога, ко мало боље разуме ствар, поместн, али писцу самом мало чини

части, јер показује, да настрано схвата један од најглавнојих облика несничких. Нпје иотребно противно доказивати, јер онн, који ове редове буду читали, ц сами добро знају: шта је данас приповетка, п да ли је она баш онака, какву „пзобличава" писац, одиста „додола." Драгатевић није стекао хвале своме сгилу ни првом свеском „Инстннских прича." Овом ће, без сумње, још мање. Несавршеност и опорост, вејући кроз цело дело, карактерни су знак и самога стила, којом је то дело пнсапо. Јеткост, која се у делу налази на свакој страни, нпје дала да се мисли излажу прородним редом просто и разумљиво, а то је донело и хладаоћу, којом је дело рађено, акоја се ни од чптаоца не може сакрити. Још се мање моасе похвалптн језик. Разноврсних погрешака има и сувише. Не ћемо исписивата овде све пеправилности, а оне се броје.на стотипе, већ наводино оримера ради неколнко погрешака прибележеппх само са првох десет страна. \ Не се редовно саставља с појединим облпцима» код свих глагола; даље: сасвим, ироноветцо, ал (м. ал'), дозволи, дозвољава, дозвољен, незадовољан са генерацпјом, да се бавим око оног психолошког елемента, одклони, подмладку, снужди узгред, когод, Ј.устрцска, поиуларотет кога нисам заслужио. Интерпункција је рђава. Излагање је матерпјала у главном ншло хронолошким редом, ма да су некн догађајп после топчпдерске катастроФе испрпчани пре но догађајо од 1865. год. АвтобиограФски део оаше књижевности оије велики по броју радова, али опет има да покаже класички рад једнога Доситија, самоучкп ипсане али красне и родољубљем задахоуте мемоаре војводе-проте Ненадовића п важие државно-историске погледе Јов. Ристића. „Аиодиксис" не може ни важношћу догађаја; које износи, ни начином, како их износи, стећи трајне цене. Писац, незадовољан и онда и сад, мање излаже догађаје а внше војује за своје погледе, те му с тога дело и носи нолемично-агнтаторски карактер, а тога бар не би требало да буде у часу, кад се у старијим годинама свога живота нишу усиомене на некадашње дане. Књига је, ако се не варамо, нрештампана из једног педељног листа, те јој је, у том случају, и цена од два динара велока. А. Г.

новж књигж и листови Хрвојев служабник. — Овдашње аустро-угарско посланство, по жељи ц. и кр. заједничког министра Фннансија, г. Калаја, предало је краљев. срнској влади један нримерак Хрвојевог Глагољског Служабника („МтззаЈе §1а§о1Шсит Негуо1ае, Бит 8ра1а1еп818"), којн је ове године издала нутем штампе босанско-херцеговачка земаљска влада, и који се сада чува у беогр. Народној Библиотеци. То је служабник онога војводе Хрвоја, који јекрајем XIII. и почетком XIV. века владао једним делом Босне и у исто време бпо кнез спљетски.