Просветни гласник

критика и библиографија

рикову поделу на потиуније и краће рукопиее Законика цара Душана. Исто тако не прима н;1 поделу ШаФарикову прве групе : на рукоиисе с ирвобитним слогом и на рукописе с поновљеним слогом. И овде као горе у првој групи трсба разликовати разне степене старине и поновљења, што је врло тешко, јер је то поновљење по где где тако слично са старим, да га је немогућно познати. И на основу свега тога ШаФарикова подела, која је 30 година важила, данас не може издржати критику. За то Флорински покушава сам да их класпфикује, и према своме испитивању класиФикује их у 8 група, не узимајући ту хилендарски и будвански, јер су му непознати. И тако : У I. грусЈу долази ходошки и шишатовачки, за то, што су толико слични међу собом, да је без сумње преписан један с другога. Група ходошкошишатовачка преставља текст Законика у непотпуном облику. У II. групу дошли би рукописи : софијски, Саве Текелије, београдски, карловачки, а вероватно и далматински. Прва трп рукописа ове групе толико су слични међу собом, да нема никакве сумње да природно чине једну групу, а на основу доказа Ноиаковића и Богишића к њима треба прибројати још и карловачкиидалматински. Ову групу назвао је г. Флорински софиско~текелиском. Осталих шест најважнијих рукописа чине сваки за себе по наособ засебну групу, јер се не могу никако групирати у једну групу. И према томе чинимо овакав ред: 1. Први Григоровићев. 2. Призренски. 3. Други Григоровићев. 4. Бистрички. 5. Раванички. 6. Раковички. 7. Група соФиско -текелијска. 8. Група ходошко-шишатовачка. За тим је одредио сваки рукопис по реду старости, кад је постао, и то: 1. Први Григоровићев рукопис из XIV. века 2. Призренски рукопис почетксм XV. века. 3. Ходошки рукопис друга пол. XV. века. 4. Други Григоровићев XV. века. 5. Бистрички 1444. год. 6. Шишатовачки 1541. год. 7. Раванички половина XVII. века. 8. Раковички 1701. год. 9. Софијски 10. Саве Текелије 11. Београдски 12. Карловачки 13. Загребачки 14. Далматипски

По старости група: 1. група Први Григоровићев XIV. в. 2. » Призренски - • • • XIV. в. 3. » Ходошко-шпшатов. ^ XIV. 4. „ Други Григоровићев V или 5. » Бистрички • • • ) XV. 6. » Раковичкп • • XV. илц XVI. 7. » Раванички .... почет. XVII. 8. « соФиско -текелиска - XVII. И треће, распоред група Законика по количини чланова (иараграФа). члан. 1. Први Григоровићев рукопис (одељак) 103.

2. ГЈризренски рукопис 188. 3. Ходошко-шишатовачки • • • • • -130. 4. Други Григоровићев 175. 5. Бистрички • 184. 6. Раковички 192. 7. Раванички 154. и 8. СоФијско-Текелијев 146.

И најпосле имамо да изнесемо трећи одељак испитивања г. Флоринскога, што се тиче редакције Законика. Сматрајући питање о редакцији Законика, и поред досадашњег изучавања слависта, као једно питање од најтамнијих и најсложенијих, а још и за дуго нерасправљено, г. Флоринска мисли да неће увећати ако каже: да до данас у науци није престављен прави обим Законика, па ни његова првобитна редакција, нити пак доцније учињене измене У њој. Испитивање ново-нађених извора истина баца нешто светлости на ово заплетено пптање. Нешто то, а нешто испитивање г. Флоринскога оних споменика, који до данас не беху испитани, и на основу материјала до сад изнесеног г. Флорински вели: „ја се решавам да изнесем овде неколико својих мишљења о редакцији нашег споменика." Што се тиче аостанка Законика, давно је утврђено мишљење, да је он састављен на два сабора 1349. и 1354. Новији испитиваоци нису сумњали у верност овога мишљења. Г. Новаковић ставља обе године у заглавље свога издања Законика. Зигељ вели да је Законик издан 1349. а на сабору 1354. да је састављен додатак Законику, 1 ) а на другом месту чак је и покушао да чланке Законика рЈ .спореди међу ова два саоора, па вели : «на саоору 1 349. издано је било око 136 чланака, а 1354. око 68.« 2 ) »Овде одмах морам," вели Флорински, «да оспој равам постојакост овога мишљења, јер из извора знамо | само о првом саоору, а што се тиче сабора 1354. ') ЗаконикЂ СтеФ. Душана. Зшелљ. стр. 45. -) Зшели Законик! Стеш. Душана. стр. 62.

Х^Н. или XVIII. века.