Просветни гласник

год., на коме су издане допуно првом Законику, немамо иишта иозитивно. По моме схваћању ово је доста смело нагађање, које нема за собом нгториског тврђења®. Запис, који стоји у почетку призренскога рукописа, с малим изменама у слогу и језику, налази се у свима до данас познатим рукописима, изузимајући само први Григоровићев, где нема почетка. Из тога записа јаспо се види кад је и прп каквим приликама издан Закоиик, или тачније неки део Законика. А. о сабору 1354. год. немамо никаквог сличног записа на данас познатим рукописима. Нагађање, које се данас сматрч као истинито — да је ове год. био други сабор, на коме су састављени и издани допуњујући чланцн Законика, основани су на овим датима: 1). што у пет рукописа : ходошком, призренском, другом Григоровићевом, бистричком и раковичком у другој иоловини текста пред члапком »о књигпхђ царскиХЂ 0 налазимо примедбу « вб л^то збјјв нндиктјонб н 2). у 66. чланку призренскога рукогшса говори се »О п]лоти лшд1и. За лгадји. Кто боуд^ ч1ега члов^ка нр1елБ прежде С1ега свбора, да се иште прввнм соудомв, како пише оу прБвнм законпкоу.« За онај први Факт Флорннски вели: »Односно оне хрополошке примедбе пре свега треба приметити, да се не налази у свима рукописима, и што је главно, нема те хронолошке примедбе у првом Григоровићевом рукопису, који је најстарији и најправији. Али ако бисмо узели баш и да је има у свима рукописима. онда с каквим правом можемо јој дати онакав смисао, какав јој је обично даван од времена ШаФарикова ? Од куда можемо знати да та опаска треба да означи годину сабора, на коме су састављени и издани сви чланови Законика који даље следују? Како је то неприродно претпоставити да се ни у једном рукопису не сачува потпуно јасап запис о овом другом законодавиом сабору, ако је такав сабор заиста био ? А о сабору 1349. сачуван је запис у свима рукописима. А ако се не тражн од извора, да каже више но што може казати, то се менп чини, да је још простије .видети у даној хронолошкој примедби ништа више, него указивпње ва годину кад је унесено у Законик једпн или неколико нових чланака." Као важнијп Факат у корист сабора 1354, на први поглед даје члан 166. призренскога рукописа. Али у ствари овај доказ нема унутрашње силе. Означени члан налази се само у призренском рукопису. И ако се узме у смнслу у коме је узео г. Зигељ, т. ј. да се у изразу „пр^жде сјега СЂбора" види указивање на други сабор^од 1354. год, а у речима «како пише оу прбвомб законБникоу* позивање на

обзнане закон издани 1349. год.; то је онда ово са свим сумњиво, или се чак тај смисао и не налази у у самом садржају. У самој ствари, ако је поменуто тумачоње верно, онда на који члан првог дела Законика треба да се односи позивање „како пише оу прћвммБ закопБникоу" ? Из чланова, што се односе на ово, излази само Ч1ан 116. (у ходошк, 101.): „И кто гестБ ч1ега члов^ка прЈелБ ис тоужде землге, а онб № поб^ћглБ отб своега господара отб соуда, ако даа книгу милостну цареву, да се не потворш, а ако ли н^ дастБ милости да моу се врати.« А ако се у позивању на члан 166. заиста разуме 116. члан, то онда овај последњи треба да представља првобитпу Форму закона о потраживању побегла. човека, који би могао бити примењен само у случају 166, члана, т. ј. кад се ствар тицала побегла човека пре овога другога сабора. Међу тим показало се да члан 116. доцније не само што није промењен, већ поновљен, скоро у исто.ј Форми као што је била и прва редакција; и ово понављање налази се међу члановима који се односе на сабор 1354. год. После овога г. Флорински изводи даље и пореди поменути 166. члан, и најпосле долази до закључка да о сабору 1354. год. и о саставу на том сабору до 70 чл шова као до:1уне Законику једва може бити речи при данашњем нашем псзнавању овога споменика Износећи ово мишљење, рели г. Флорински:" не мислим да одричем сваки значај о примедби „1354./која се паходи у пет рукописа Законика. По моме схватању, она јасно показује да се на сабору од 1349 год. Законик није'?појавио у потпуном облику, већ да су доцније додавани поједини чланови. који су допуњавали и објашњавали пређашње чланове. Немамо потребе да ове додатке прибрајамо све баш 1354. години. Опа година можда је преписивачем случајио истакнута за то, штојсе находила на^једној или на више царских повеља, доданих пређашњем тексту Законика. Неке из допуна'могу бити"унесене и у току других година, јер не видим'узрока за што се не би могла протегнути Душанова законодавна радња од 1349.—1 354. А што је најглавније у последњим . годинама свога живот.г српски цар морао је више него икада сазнавати ; рђаве стране унутрашњег стања своје државе и трудити се да их искорени. Природно је, да је он "издавао указе или наредбе једну за другом, које су имале 'силу закона, и као такве логотети су их додавали уз Законик од 1349. За санкцију ових закона нису били неминовно потребни сабори. Право издавања закона припада српскии краљевима, па чак и рад сабора од 1349. у главноме састоји со само у кодиФика-