Просветни гласник

50

Цији како пређашших обичаја, тако и у иаредбама краљевским." Прогласивши себе за »цара Орба и Грка«, Душан је још пипле нодигао ауторитет самодржавне власти и тиме је обезбедио већу слободу у својој законодавној делатности. И, ако се обрати пажња на многе чланке Законика, лако се може видети да су многи постали неносредно од царске властп а не од Сабора. То сс види што су и многи закони издати од цара и то првим лицем; „царство ми новелгеваетБ.* „Сводећи све ово што рекох горе, (< вели Флорински, „долазим до закључка да гледигате које је до сада владпло односно редакције и постанка Законика мора бити измењено. На сабору од 1349. положен је само основ (почетак) Законику. Овде на овоме сабору створена је и прва редакција, која је садржала, вероватно, већи део чланака познатих нам дрнас. А у току потоњпх 6 год. њој су постепено додаване нове наредбе, које су потицале непосредно од цара. У поменутом свом облику Законик, у колико се он према рукописима, који до нас доспеше, представља као законодавни споменик, који се стварао за неколико година, био је у толико плод делатности сабора од 1349., у колико је акт личне мудрости знаменитога оснивача српскога царства.» Одредити ма и приближно, који су чланови (§§) ушли у прву редакцију, показати, па и у најпотпунијим рукописима, где свршава и где почиње допуна, према рукописима познатим нама до данас, тојеједва могућно. Треба имати у виду да се допуне нпсу додавале само кодексу од 1349. год., но су могле бити стављене на одређено им место у самом кодексу. Али ту се само може нагађати. Најпосле то није ни важно по суштину ствари. Главно је овде изнети и објаснити потпуну редакцију Законнка, у којој је он прешао из епохе Душанове у доцније епохе. Али на жалост и ово питање, као што ћемо видетн, не може бити одређено с потцуном тачношћу. Воље потврђење горе означеног погледа на образовање потпуне редакције Законика, може се видети и у рукописима овога споменика, који до нас доспеше. Видели смо како су разнолики текстови Законика, како по множини параграФа, тако и по њиховом распореду. Како да се објасни ова разноликост ? Аг;о је законик постао у два маха, на два сабора, то онда како су се могле јавити такве раз.шке у рукописима, који су из доста дуге давнашњости из XIV. и XV. века? Зар се у таком случају не би могло очекивати, да ћемо ми наћи у нашим руконисима два одређена типа рукописа Законпка: — краћи, који садржи законе од 1349.и

потпунији — увеличан законима од 1354. год.? Али ето тога нема, и место тога ми имамо 6 старијих рукоииса, који се међу собом одликују оштрим и карактерним цртама. Неки испитиваоци криве доцније преписиваче, који су по својој увиђавности онакази.ш и преради.ш стари оригинал споменика. као Јагић у својој Исгорији књижев. народа хрват. и срп. стр. 202., п Зигељу Законику СтеФ. Душана 62. и т. д. Тако мишљење г. Флоринском изгледа немогућно, јер тога не видимо ни у другим споменицима тога доба, па наставља даље: »Очзвидно ствар није до самовоље преписивача, већ у иечем много важнијем. Мпого је природпије доиустити, да се већ у Душаново време налазило у српској писмености неколико извода пзи редакција Законика у саобраћају. Једпи рукописи ичали су Законлк онакав какав је био издат на сабору од 1 349. год.; други с допунама, изЈаним наокоро после 1349. год.; у трећим налазиле су се наредбе Душанове издане у последњим годинама његова цчровања. И према томе још у XI '■ . в. за време Душана текстовн Закоиика, ве^роватно, разликовали су се међу собом по количини нараграФа, гледећи на то, које су године постали у периоди од 1349. до 1354. У једном је тексту било мање чдапова, у другом више. У то давнашње време, вероватно, гледало се на разлику тскстова што се тиче распореда параграФа. При издавању нових закона, или царских наредаба, једни преписивачи просто су их пре шсивали првом основном тексту Законика; други пак напротив размештали су их по својој увиђавности међу параграФе овога првобитног текста, при чечу су могли неки нови гхараграфи изостати из овог или оног преписа. Ова разноликост старих редакција Законика показала се још у јачем стелену у доцпијим рукописима. Преписивачи су преписпвали онакав извод, какав су имали при руци, не бринући се да препишу што потпунији; а ако му је дошло до руке два или неколико извода, то се он старао да нх сједини у једну целину. Отуда се « објашн.авају разни степени сличноети и различности у текстовима Законика, што до нас досоеше. После овога г. Флорински се задржава још подуже, разматрајући неке руколисе Законика, као први Григор., призренски, ходошки и други Григор., и долази до резултата, да рукопис први Григор., кад не би био у одломцима, био би и наЈСтарији и најпотпунији текст Душанова Законика од 1349. год. Призренскм рукопис без сумње представља најпотпунију редакцију Законика. И да је цео сачуван, то бисмо без сумње имали потпуни текст Душанова Законика у доста старом рукогшсу. Али на жа-