Просветни гласник

кад за две знатније покрајиве није (тобоже!) на чисто? На прво место ставља геолошка каргпраља Мојсисовића, Тице-а и Витнера у Боени и Херцеговини, за тим Најмајера п друштва му по Грчкој, па онда своја по Бугарској, а »што се тиче српских и румунских картирања, о томе, вели (стр. 96.), не могу ништа казати." Зар се о резудтатима српских геолога немаде ништа више казатп скупу, но то?! Па кад се већ хотимпчно избегава признати, е забрпнутп оци науке не треба да се плаше за | Србију, јер су њени синови већ дорасли, да се бар у својој кући, ако не даље, умеју еаћи, онда за што се онако јако наглашују оне мале несугласице српске геолошке карте с картирањима аусгријских геолога у Босни и у Банату, те да страни геолозн и геограФИ помисле, да ми овамо у Србији ишчекујемо номоћи страпих геолога? Кад је г. Тула већ дошао на то, да говори о стању геологије у Србији, за што баш ни једном речцом није поменуо, како у Србији нзтзи стручан геолошки часопис, „Геолошки АаалпБалк. Иолуострва," којиму је добро позиат, који с године у годину све боље напредује, пкоји је добио похвале од многих признатих геолога на страни Р Кг.о реФереиат за Балканологију нпје требадо само да понови евоју „Балканијаду", но и да зна: 1). целокупну нашу геолошку литературу; 2). да имамо два геолошка музеја, у којпма је геологпја Србпје боље представљена, но што је у сарајевским и бечкнм збиркама представљена геологија Босне и Херцеговине, коју ставља на прво место ; 8). да имамо хемијске, минералошке, петрограФске и геолошке институте са стручним библнотекама, у којима можемо самп да проучавамо наше минерале, стене, Фосиле и т. д.; 4). да је значај геолошких испитивања оценила и српска држава установом државних геолога, којима је задатак спстемско геолошко проучавање земље и грађење детаљне геолошке карте, после чега је излишно, да нам се странци шетају по Србији, н да својим „скпцама" показују Јевропи, како Србија, на основу њихових радова, ирестаје бити „тамна пега на светлом лицу Јевропе;« геологака скица Србнје је већ готова, и ми сад, у име Бога, приступамо детаљним радовима, а то је, ваљда, најбољи доказ, да Србија,, у геолошком иогледу, не изостаје иза других покрајнна Балканског Полуострва (или, као што Тула хоће, чак и иза Грчке, од које су, као што је познато, половину погрешно схватили аустријски геолози!). Што сетиче несугласица српске геолошке карте с картом Босне (на Дрини) и Баната (измеђ Молдаве и Оршаве), њих је исгакао п сам Жујовић у предговору свога „Геолошког Прегледа Краљ Србије", и оставио, да се доцнпјим истраживањима дозна за узрок њихов. Данас пак знамо: 1). да неке несугласице заиста постоје, и то с природе самог терена, 2.) да су негде погрешно картирали Тула, Мојсисовић, Тице н најзад —алн најмање —Жујовић. Знамо ми, г. Тула, врло добро све ово, и, ако је нотребно, да набројимо? И како је сад наивно, кад г Тула прича, како се само једном кренуо (истина вели: „у

друштву с мојим поштованпм пријатељем и колегом Жујовпћем«) у Дунавску Клисуру, па су све несугласице очас уклоњеие!.... Пре свега он је с друттвом запазио и на терену разгледао само једну несугласицу, ону код Добре, а та је ве1з раннје мојом малепкошћу била пзравната (види мој чланак о .лијасу код Добре" V III- кљ. „Геол. Анала"), и бечкп „Апге^ег Д. К. Ака(1еппе" пије имао у овом погледу ништа ново да донесе. И, кад овако ствар стоји, иитамо ми: је ли ис тпна да се о геологија Србије, кад је већ нскрсла та тема, и да се о значају и тачностн српске карте, не можебаш ништарећи? Ваљдазато,штог. Тула нашим резултатнма, до којнх смо дошли, обншавши скроз и упакрст своју власгигу кућу, не верује, него би хтео да кроз Србпју иројури (знате ради оних несугласица!... и то бар измеђ Мораве и Дрине и измеђ Тимока и Мораве.... Је ли ?) још који, богом иозвани и за „СФеру паучних интереса Аусгрије" до досадне аФектацпје (за што ли то баш толико?) одушевљени аустријски геолог, и он да изда своју „оверу." Вара се г. Тула, ако мисли, да га морамо трпети, кад нас хотимпчно вређа. Нека прпчека још који дан, па ће имати прилпке да се задивн: колико је геолошкнх екскурзија и>вршено до сада по Србији! какву је „мрежу путова" само Жујовић начинио, у којнма је доднрнуо скоро свако село и свакп брег у Србији, п којн далеко надмашују и саму „мрежу пугова" аустрнјскнх геолога у Босни н Херцег)винн, чију карту г. Тула, макар да није био тамо, и макар да се ови сами не слажу, ставља ипак ва прво место. Алн шта ћете, кад Жујовић инше само оно што је видео и прешао, када он већ годинама прибира материјал за „Геологију Србије", а не издаје читаву серију претходних нотица, као г. Тула о Бугарској, које све, кад се скуие, опет кажу оно исто, што ће доцније казатп главно дело ! Нека се не брнне г. Тула за Србију ; у нашој кући најбоље се умемо ми наћи. А начнн рада нашег даје нам непоколебљиве еаде, да носиоци заиадне културе морају једном и иришати, како је Србија истина геограФСки блпзу до границе јевропске научне делатносги, али није изван ње. И ми смо у сгању радити самостално. ако не даље, а оно бар у опсегу своје мале отаџбине. Нека се одушевљенц путници одморе, и нека буду уверени, да ће више вредиги макар п скроман прилог, што га мн дамо научној ризници јевроиске геологије, него што ће то урадити какав странац, који тек долази да сондира наше геодошке прилике, д^к их ми све у прсте знамо, и који највише ако пројури кроз наше крајеве, док смо мп вазда ту. Наши радови отпочињу биватп детаљнн, њиховц могу блти само прегледнц. Нека они, који нам у очи нричају „аустријску научну СФер) *, а представљају нам се за сараднике, занну у Арнаутлук, ако им се већ не седи код куће, и нека гледају да ли ће моћи што год с алпојском геологијом... 18. — XII. — 1891. у Београду. Д-р Светолик Радоважовић.