Просветни гласник

8*

писма из петрограда

59

ПРООВЕТНИ ПИСМА ИЗ ПЕТРОГРАДА (Изворни дописи »Просв. Гласнику«) I. Правослг.вље у год. 1888, и 1889. Православно становништво Русије — Епархије и рад епископа — Приходсве цркве — Мушки и жеиски манастири Рад женсвих опћина — Школа лизичког манастира у Казану — Епархијско свештенство, ниио његовог образовања и моралног владања — Црквееа Браства и њихова делатност на пољу просветном и мисионарском — Рад прив. мисионарског друштва — Придворне и војничве дркве — Духовне авадемије — Духовне семинаријеи училишта — Предавање руског и дрквено-словенског језива у н>1№а — Епархијска женсва училишта — Буцет духовних школа — Црквеноприходсва школа и уччтељи јој — Научни ниво њених наставника - - Недостатак у школскии здањима — Слоб. сељ. швола — Дотадија црквених веливодостојнива и свештенства Материјално стање сеосвог свештенства Духовна књижевност — Разни подаци | А. А. Потебнл — -ј- Н. А. Поповђ Свечапа седница Царсве Академије Наува.

Изпшао је најновији извештај врховног прокуратора св. Синода, К. Побједопосцева , о стању прасоелавне цр.чве у Русијиза год. 1888. и 1889.*). У том, врло вешто написаном, летопнсу руске цркве за споменуте годнне, реферише г. Побједоносцев, као мннистар црквених послова, императору Александру III., врховној глави руског православља, о свештенству, о црквама и манастирима, о утврђењу и ширењу православне вере, о духовним академијама, семинаријама и »училиштима,« о дух. књижевности, о материјалном стању цркве и одношају њеном према осталим православним и неправославним црквама. Извештај подупиру богати статистички подаци, сведочећи о несумњивом напретку православља на многим пољима. Од кад је оно заузело тако високо, да не речемо, прво место у руском државном животу и постало главнп стуб и носилац идеје самодржавља, делокруг му је све шири, а моћ све већа. Оснивајући од 1884. год. своје школе по свима скоро селима Русије, узела ]е црква највећи део народног образовања у своје руке. Црква шири књигу у народ, отварајући библиотеке и читаонице и организујући јевтину продају књига духовног садржаја, особито св. Писма; она издржава *) »ВсеподданнМпни отчетт. обер%-прокурора св. Синода К. Поб^доносцева по в^домству православнаго исповЈдашл за 1888. и 1889. годн.* Санкт-Петербури. 1891. Стр. 472. и 213.

КОВЧЕЖИЋ

толике болнице, домове за убоге, бесплатне лекарнице и т. д.; њени мисионари шире православље у дивља и полудпвља племена, и тим самим раде и на ширењу руског језика и руске државне идеје. Црква ужива особиту љубав владаочеву, јер је »основна сила државна''; што јој је покојни император одузео или није дао, то јој данашњи богато враћа; за то јој утицај и расте не дапима, већ часовима. РеФеришући о напретку њеном, врховни прокуратор ев. Синода реФерише уједно п о напретку новог правца у уиутрашњој политици Русије. За то ти реФерати п обраћају на себе општу пажњу позваних кругова и изван граница Русије. Само име К. Побједоносцева, без сумње најепергичнијег министра цара Александра III., говори много у корист њихову. С друге страпе, извештаји ти једини су нзвор за познавање Фактичног стања православне цркве у Русији, — па и као такви од велике су важности. Саопштавамо из извештаја г. Побједносцева најважније податке, остављајући морално стање православне пастве у Руснји, борбу духовлиштва с пијанством, расколом и сектама, и мисионарску пропаганду у пограничним земљама руским , за други нут. Од сто милијуна становника, што насељавају огромна пространства руске царевине, православна руска црква ' бројала је у свом крилу, почетком 1889. г., 69,808.407 душа, т. ј. 70°| о целог становништва Русије. Одбивши број умрлих о I броја новорођених, православно насељење повећало се 1888. год. са 1,381.380 душа обојег пола. Осим тога, из других вероисповести прешло је, исте год., 17.357 у православље, а из православља 502 душе у другу веру. Делима руске цркве, ао законима и установама црквеним и државним, управља св. Синод преко сановника црквених. Крајем 1889. год. биле су у Русији 62 епархије, којима су управљали: 3 митроиолита, 15 архиепискона и 43 епискоиа. Енархије имале су још и 3 7 викарија (владика — помоћника). У средњу руку, на сваку епархију долази више од милијуна православнпх, а има их и са два милијуна. Извештај констатуЈе, да нигде нема тако огромних епархија и, с обзиром на насељење и пространство, тако мало владика, као у Русији. Антиохијски натријархат н. ир. има 300.000 православних и 12 епархија ; Грчка пма 40 епархија, а на сваку долази мало више од 50.000 душа. Епископи су, као што тврди Извештај. марљиво походили своје епархије, лично проповедајући слово божје, будећи религиознн живот н духовно сазнање у своје пастве и борећи се с расколом и сектама. Многн епископи обишли су стотине храмова по својим дијецезама, нутујући хиљаде врста често по непрокрченим пуговима, ачесто и пешке. Тако н. нр. епископ тамбовски нрегледао је 1888. год. 133 цркве н 6 манаотира, разбачених на про-