Просветни гласник

странству од 1058 врста ; епкскоп подојевеки обишао је са својим викариЈсм те 1,сте године ^255 цркви, употребив на чо 84 дана; архиепископ литавски и два месна викарија обишли су 105 цркви и 2 манастира на простр.-нству од 3417 врста; епискои тоболски прешао је 1888. год. више од 4000, а 1889. год. 2493 врсте, савлађујући огромнс препреке: због рђавих путова. чссто му је ваљало ићи пешке преко брегова, по бури и киши; архиспископ нркуцки прошао је 1888. год. 6498 врста, а 1889. г. 2190 врста и т. д. На путовашу свом раздају еиископи књиге духовног садржаја и разне брошуре. Тако јс епиоко*п мохилевски раздао 1888. год. више од 24.000 крстића и впше од 5.000 књига и брошура. Похађајући епархије. епископи особиту пажњу обраћају сеоским парохијалним школама (»церковно-ариходскгл школи"-). Тако је архиепискои хумско-варшавски походио 1888. год. 92 школе н држао испит над више од 150 0 ђака; епископ мохилевски походио је 313 парохијалних и 95 мисионарских школа и т. д. Народ је предусретао своје архипастире, пишо Извештај, с највећом љубављу и дубокнм поштовањем. У епархијама тоболској, иркуцкОЈ и јакуцкој ст^цао се парод из даљине од 50—100 и више врсти у мисионарске домове, да види свог архипастира и да прими из руку му благослов. Свуд јо народ сретао своје епископе с хлебом и сољу, са запаљеним свећама, с барјацима и иконама. Конзисторија било је 56. Некоје од њих решавале су годишње до 1500 дела. »Прихода" или црквеш-.х општина, које састављају засебне црквено - административно јединице, било је, почетком 1889. год„ З4.(ј99. Наједан приход, т. ј. пцрохиЈу, долази око 2000 душа. Храмова почетком те исте године било је: сабороих боб, »приходских" 34.690 и „часовши« 1 ) 15.355; у опште здања, назначених за оогослужење и молитву, било је 50.720, т. ј. једно надруго приб.шжно 1 на 1400 душа. Извештај со жали иа недостатак храмова у народу, истичући културни значаЈ цркве за Русију. Црква крепи принципе вере, морала и грађанског реда. Гдо њо нсма, тамо и насељење пропада у незнању и грубости, тамо религиозни осећај тражи задовољштине у самозваном богослужењу, падајући у раско .1 11 секте. Ч.ак Петроград има тако мало храмова, да у њнх може да стане једва иоловина оних, што желе да се помоле богу. Врховни прокуратор св. Синода тражи од државе, у том правцу, што скорију помоћ. „Руска држава од покон века није се одељивала од цркве, и потреба народна у црквама уједно је и велика државна потребад јер црква утврђује потпуну солидарност парода с ржавом; црква је источник праве, пародне просвсте, и помоћу цркве сви елементи, који састављ ају државу, причешћују се духовно с руском народиошћуШто скорија помоћ у црквама особито би требала дивљим племенима у Русији,

*) , Часовна*, дом за мољење, храмић без олтара, где се могу сдужити само часови, али не литурђија; црквица с икоиама и вандидом, назидана на расиућу, на месту, где је био нресто старе цриве и т. д.

! као што су: Мордви, Чуваси, Черемиси и т. д., међу којима се опажа јака мухамеданска пропаганда. Извештај констатује жалосно стање прав. цркава на Кавказу и тражи јачу помоћ у борби с унијом на границама царства пољског. Број минастира износио је 1888. год. 691, и то 480 мушких и 211 женскпх. У монашком чину било јо 6986 лица мушког п 6670 женског по пг; за тим 5011 послушника 1 ) п 17.302 послушнице. Свега, како оних, који су припадали монашком чпну, тако и оних, који су се снремали за њега, било је: 11.997 мушкоги 23.972 женског пола (свега 35.969). ИзвештаЈ констатује умножавање манастира, особито женских, где хиљаде женскиња, у раду и молитви, налазе убежишта, и тврди са задоаољством, како сс светски људи опет посвећују монаштву, излечпв се од предрасуда 1860-гих година. Рад манастпра карактерише Извештај оваио: »Иримајући богате дарове од богатих н лепте од сиромаха, манастири указују гоетопримство сиромашним богомољцима, оснивају убогедомове, болницс и школе и прптичу у помоћ епархијалним невољама. Особиту корист доприносе манастпри не само цркви, но п држави, ширећи на окрајинама царевине православну веру и укрепљујући руску државну идеју. 11 Ширење дакле просвете, подизање болница и убогих домова, и русификација Лопара, Самоједа и других дивљих племена — то је задатак руских манастира. И доиста, из Извешгаја видимо обилат рад у том правцу. Тако н. пр. 1887. год. било је при манастирима 66 убогих домова и 93 болнице. Ид^ће године број првих порастао је до 72,а других до 100. Навешћемо статисгику о раду некојих манастира у том правцу. Костромски богојављенски женски манастир издржавао је две болнице и две сеоске амбулаторије с апотекама. У амбулаторијама било је 36.068 болесника; ученице Фелчерског курса и милосрдне сестре приготовиле су лекарства по 4670 рецепата. У амбулаторијама издано је бесплатно 33.746 лекова. Осим маиастирске школе и школа за образовање милосрдних сестара Црвеног Крста, манасгир издржава и сеоску школу за децу из околних села. Школа има три разреда; децу уче манастирске сестре, оне исте, које негују и болеснике. Рад московске покровске општине 2 ) милосрдних сестара био је тако исто обилат. Општина има 150 сестара, које раде као болничарке у московској војничкој болници, у војнпм баракама, у радничким болницама и приватним кућама. Из своје апотеке издале су сестре за годину дана 25.242 лекарства бесплатно. Осим тога, оне су обучавале у шко.ш убогог дома за малолетне, у женској школи за лекар. помоћнике, у свиларској школи у радионицама манастирским. У последње време женски манастири обраћају особиту пажњу наобучавање сиромашне деце ручном раду. Тако н. пр. 18^9. год, успспски женски манастир у Владимиру, отворио је женску школу руч') Манастирских ђака. *) У ошптинама, но извесном свом уставу, живе мндосрднв сестре, воје се нису иокалуђериле.