Просветни гласник

61

ног рада. Задатак је школи, да научн девојчиде бедних родитеља и пуке сироте, како би временом могле зарађивати комад хлеба поштеним радом. У школу примају жепску децу од 9—12 год. Наука траје четири године. Деца уче Хриш1). иауку, руски језик, црквено-словенско читање, рачунање, краснопис и појање ; из практичних радова: шитп, кројити, плести, платном вести и т. д. И мушки манастири не заостају у том правцу иза женских, Год. 1888. (8. септ.) основао је епископ Сергије, у кизичком манастиру у Казану, из својих средстава, узориту школу, која је обратпла на себе општу пажњу. Епископ је уступио школи нет соба из својих ћелија и дао јој огрев, осветљење и послугу. На издржавање радпоница (столарскс и стругарске), седморо сиротана и на научна средстпа, епископ је назначио школи */ 3 од својих прихода, што му, као настојатељу манастира, припадају. У школу је примљоно из почегка 16 малиша, од којих седморица живе у манастиру. Занимање у школи распоређено је тако, да сва деца, скоро цео дан, проводе у друштву свог учитеља и помоћника му, јеромонаха и јерођакоиа из манастирске братије. У доњем слрату налази се стругарска радионица, где деца дубу, праве кашике, виљушке и т. д. У столарској пак радионици уче, заједно с манастирским ђацима, да праве, међу осталим, даске за иконе од хромо -лптограФСких слика. Недељом и свецем сви поју у цркви. Обука у школи траје четири године. За то време предају ученицима; 1) Отари и Нови Завет, опширан катихизис, кратку литургику и црквени устав; 2) Руски језик; Зј Аритметику; 4) Црквено поЈање. Осим тога сваки учепик мора знатп сликање икона („иконоиисанге") н још какав занат: стругарскп, столарски, књиговезачки. или ако хоће и пеколико. Пошто је школи главни задатак, да даде и искусне „псаломш,ик-е # ,') ученици су обавезни да поју и да читају у цркви и да суделују ири вршењу службе божје празником и иедељом. Епархијалног свештенства на Фактичној служби било је год. 1889.: 1717 протојереја, 38.899 свештеника, 11.717 ђакона и 43.615 »причетника 11 , 2 ) свега 95.948. Кад додамо том броју још око 6000 духовних лица, која нису била на служби, добићемо суму од 100.000 слугу божјих и црквених. У средњу руку долази приближно један православни пастир на 1500 »пасомшхљ® н на 2500 околног насељења. Научни ниво већине пастира, пише г. Побједоносцев, држи се на висини средњег образовања, специјално семинарског. Свештевика с вишим, академским образовањем врло је мало изван столица епархија (3—13); у некојим само епархијама има их до 20. Појава та изгледа чудновата с обзирЈМ на стошне лица, која сваке године излазе из ду') Псаломш,шкг, онај што чита у цркви и што поје; нижи су чинови : дкачекЂ, онај што иали свеће, кандила и послужује у дркви, аа тим иономирк, звонар. У сиромашним дрквама два последња звања, а често и сва три, сједињена су у једном лицу, које носи Једно од та три имена. 1 ) Дсаломш,икђ, ДБЛчекг и понамарв, т. ј. сваки онај, који служи цркви, а не припада духовном сталежу, зове се ИЈЈичетникЋ.

ховних академија. Већина их иде у наставнике »духовпо-учебннх!. заведеши«, или тежи, да по могућности замени духовно звање светским. Долази то од тешкоће самог ноложаја, пу још више од јадног материјалног стања, у коме се налази руско свештенство по селима. Морална висина, на којој се држе свештеници, није свуда једнака. Врховпи прокуратор констатује, да се у животу извесног дела руског духовништва јавља пијанство — порок општи с народом — парничење, свнђа, препирка с парохијанима и т. д. Осим тога, сеоско свештенство, жнвећи већином од бира, који му ничим није осигураи, приморано је да сс бори за осигурање материја.шич потреба; потребе те доводе га сваки дан до сукоба с парохнјанима, а од тог пати и морални ауторитет и досгојанство његово. Задатак Црквених Брастава (»Церковшлн Братсгва") различан је. Некоја браства служе развоју народиог образовања и утврђивању народа у принципима православља ; друга опет баве се искључиво мисионарском пропагандом, обраћајући у хришћанство мухамеданце и поганике; једпа се боре с раоколом, друга носвећују сав свој рад добротворним смеровима. Браства не ограничавају делатност своју само на ириходс, већ је простиру на читаве рејоне и епархије. Тако н. пр. петроградско Браство Пресвете | Богородице узело је себи за задатак ширење пиј смености и религиозио-моралне просвеге у пределима петроградске еаархије. Циљу своме приближује I се оснивањем црквено-иарохијских школа, беседама духовника с паством, отварањем библиотека, продајом књига и шнрењем црквеног појања. Пете године свог опстанка, 1889., имало је Брасгво 1100 чланова, 85 школа и 72 књижарнчце. Сад оснива женске основне школе и школу за учитеље парохијалних школа. Браство св. Александра Невског, у Владимиру на Кљазми, имало је 1889. год. 258 евојих школа, за тим школу за иконописце, школу за појање, библиотеку од 22.481 тома и црквено-историски музеј. Борбу с мухамеданцима и неверијом водн Браство св. Гурија у Казану, оснивајући школе и сиремајући младиће за будуће мисионаре. Сва браства, што се налазе у границама старе Пољске, боре се с католицизмом, а браства балтијеких губернија с нротестантизмом и германизацијом. Православно Мисионарско Друштво (основано 1869. г.) развија и даље своју огромну делатност, ширећи православље и међу нехришћашша руске царевинс и Јапана. Главна управа Друштва налази се у Москви, а пословима друштвеним по епархијама уирављају епархијски комитети, којих је год. 1888. било 41. Чланова имало је Друштво 1889. г. 12.849; расходи на пропаганду износе до 2и0.000 руб. годишње. За 20 год. свог оастанка обрагидо је Друштво више од 85.00О душа у православље и потрошило до два и по милијуна рубаља. »Друштво за ширсње религиозно-моралне просвете у духу прав. цркве" остварује свој задатак