Просветни гласник

62

ПРОСВЕТНИ ковчгжии

приређивањем поучних разговора духовника с пастпом. По храмовима и разним салама приредило је друштво 1889. год. 800 духовних беседа, па којпма је било више од 800.000 слушалаца. У току године издано је из друштвене књижннце, која броји 16.000 томова. 10.778 кшига на читање. Статистика придворних храмова показује, крајем 1889. год., ове бројеве: и саборпих, 49 обичних и 5 часовњи. Придворног свсштенотва било је исте године: 1 протопресвитар, 24 протојереја, 10 пресвитера и свештеника, 27 протођакона и ђакона и 51 псаломтик. Војничких храмова било је 1889. год. 353, и то 243 преносна н 110 непреносних. У црквама служило је 405 духовнина и 78 псалмопојаца. Број слушалаца у д/ховнпм академијама пзносио је у 1888.-89. школск год. 789 (петрогрлдска 256, кијевска 173, московска 215, казансна 146). Већина их је примљена по сведоџбама издуховних семинарија, ну има их и из гимназија и реалнпх школа. Од странаца било је у духов. академијама највише Срба (16), за тпм 10 Бугара, 6 Румуна, 3 Јапанца, 2 Грка, 1 Црногорац, 1 ) 1 Чех, 1 из Сирије, 1 Арапин и 1 из Галиције. Ради одржања дисциплине у академнјама, св. Синод пренорушо је поново Саветима, да се строго придржавају мера, што их је Синод издао 1886. г., т. ј. да ни један слушалац не сме изаћн из просторијаакадемије, док не добије за то нарочито допуштење од инспектора; инснектори само онда смеју пупиати акадсмце да остану до поноћи, ако има за то ванредних повода; ко се удали самовол>но и проведе ноћ ван иросторија академије, ко се понаша грубо и дрско према старијима, ко се одаје пороку пијанства — треба да буде, вапз рагЛоп, искључен из академије. Степен кандидата богословије добило је 1888. год. 160, а И89. год. 194 слушаоца. у библиотеци иетроград. дух. академије било је 1888.—89. год. 42.247 дела у 80.610 свезака и 3.789 рукописа; библиотека кијевске академије бројала је 19.945 дела у 45.830 свезака; казанске 21.826 дела у 49.111 томова и 2996 рукописа. Год. 1888.—89. било је у Русији 55 духовних семинарија 2 ) са 17.031 учеником, и 184 дух. училишта 3 ) с 30.163 ученика. Централна управа духовиих школа при св. Синоду обратила је нарочиту пажњу наставника духовних училишта на изучавање руског и црквенослов. језика, дајући им ове инструкције: предавање треба да је кратко, јасно и да не излази ван граница елементарног курса; изучавање граматике да буде практично, мало правила а много прпмера; правопису да се ученици уче из диктанда; црквено- слов. читање треба да је просто, а не измајсто») Не разумемо, за што г. Побједоносцев рачуна Црногорде у неки засебан народ. 2 ) Нижа врсха богословије; из аих већином излази сеосво свештенство и учитељи; семинарије снремају младиће за дух. академију, као гимназије за универзитет. 3 ) Училиште, у онће, значи иешто више од основне и нешто ниже од средње школе ; духовна училишта спремају ученике за духовну семинарију — из њих излазе учитељи дрквено -иарохијалних школа.

рисано. О интонацији у читању цркв.-словенских текстова управа пише: «Вештачко развлачење поједиких звукова, изненадни прекиди, спуштање гласа до шапута, а за тим дизање до вике, усиљено ускликивање — у опшге свака игра гласом, која карактерише театралну декламацију, не сме бити примењена у црквеном читању, јер оно предсгавља мелодичан, запечаћен дубоком древношћу, речитатив тихог узвишеног карактера, сродан по духу узгласима свештеника и певању ликова, с којима у свези и сачињава дивну и величанствену целину." Учитељице црквено-лриходских школа излазе нз „епархијских жепских училишта/ која такође стоје под управом се . Сипода. Год. 1888. — 89. биле су 44 тако школе, већином са шест разреда (31). По извештајима што су их поднеле 42 школе, била је у њима 10.131 ученица (мсђу њима 8478 свештеничке деце). У школскпм пансионима живело је 7860 приправница, осталс код родитеља и познаника. 2788 ученица нмале су потлуно издржање из црквено-епархијских прихода; иолупитомица било је 366. а стипендисткиње 462. Из 38 училишта изашлоје, 1888. —9. шк. године, 1256 свршенпх приправница. На издржавање тих школа потрошепо је исте год, 1,384.277 рубаља. У опште у свима нижим средњим и нашим дух. школама, што стоје под управом св, Синода, било је 1889. год. 45.34/ ученнка и 3.146 наставника (у дух. академијама 128, у семинаријама 1.054, у училиштима 1.964). На издржавање тих просветних завода издао је св. Синод 1889. год. 5,282.337 руб. Главни извори тог буџета били су у округлим бројевима ови: милијун и по даје држава, 1,600.000 износе проценти с годишњих црквених прихода, 1,300.000 руб. проценти с духовно-школског капитала, око 200.000 проценти од прихода с архијерејских домова, лаври,') манастира, храмова итд. На Једну академију иде годишње 140—160.000 руб., на семинарију 30 — 80.000; на мушко училиште 6 — 15.000, ана женско 35 — 40.008 руб. 2 ) Црквзно-ариходских школ а, које су постале иницијативом г. Побједоносцева и потврђене царским указом од 13. јуна 1884. год., било је 1889. год. 8498 с 294,097 ученика. Кад додамо овом броју још школе аисмености («школн грамотш"), којих је исте године било 9217 са 179.178 ученика, онда ћемо добити укупну суму свију црквених основних школа од 17,715, с"473.2(5 ученика. Једна така школа долази на 3.895, и 1 ученик на 122 становника обојег пола. Да се види, колико је књига продрла у руски народ, и колико јои? треба делати у том правцу, 1 ) Почасно име славних, историјских, великих манастира; манастир прве класе. 2 ) Плата проФесора духовних школа скоро је равна плати проФ. университета, п гимназија. Тако н. пр. редовни проФесори духов. академије добивају 3000 руб. годишње, ванредни 2000 руб., доценти - - 1200 руб.; учитељмма духовних семинарија и дух. училишта за 12 часова недељно принада 900 руб. годишње, а за сваки даљи час по 60 руб. на годину. ЈЈслужив 25 год. ред. проФесор дух. академије добива 1100 руб. иензије, ^ванредни 800 руб., доценат и учитељ семинарије по 550 руб. годишње. Потпуно издржавање слушаоца дух. академије стаје од 190—225 руб., семинарца 90 руб., а ученице дух. училишта од 70—100 руб. годишње.