Просветни гласник

)

донекле под надзором месног свештенства, а пошто сељаци, учитељи тих школа, обраћају главну пажн.у на црквено читање, г. Побједоносцев мисли да је у праву, да их урачуна у ред црквено-прпходских школа нижег реда. Год. 1889. било их је 9217 са 179 178 ученика. На те сељачке школе св. Оинод не троши ништа: родитељи плаћају по погодби иолуписменим сељацима и старим војницима, да обучавају децу преко зиме. Многи од љих не добива ништа или врло мало (у новцу) за свој рад. Тако н. пр. у мохиљевској епархији од 812 учитеља — добровољаца само је један добио 90 руб. на зиму; 253 добивали су 20 — 30, 265 по 10 — 20, а 3 по 5 — 10 руб. за цео зимски течај. Дотација руског свештенства и великодостојника црквених, врло је скромна. Већина архијереја има само 1500 руб. годишње плате (од прилике 4000 дин.). Само на окрајинама Русије, где се води борба с католицизмом, с унијом и с протестантизмом или где треба ширити православље у тампе слојеве дивљих племена руских — тамо добивају архијерејч двоструку и троструку плату. Тако н. пр. архијереј грузински има 3000 руб., епископи кијевски, литавски, мински, туркестапски и т. д. имају по 1000 руб.,аархијереј хумско-варшавски 7828 руб. Викарнм епископи добивају, с обзиром на месне прилике, од 400 руб. (подољски) до 4000 руб. (хумско-варшавски). Архијереј у пенсији добива 1000—1500 руб. Кад архијерејн пе би имали прихода још с које стране 1 ), пнше извештај, они би били, с платом од 1500 руб„ у пеликој оскудици; министар обраћа пажњу цареву на то, да католички пољски епископи имају већу плату (5000 руб.), него православни. На издржавање 4 лавре, 5 ставропигијских, 199 мушких и 93 жепска манастира, даје држава око 400.000 руб. год. (од 100 руб. — 10.000 руб. на свакп). Међу тпм 350 манастира не добивају од државе никакве помоћи, већ живе 01, дарова «благочестивнхЂ лЕодеб" и трудом руку својих. Има међу њима богатих, ну већина их оскудева и мора да скупља милостињу за своје потребе. На издржавање градског и сеоског свештеиства даје држава около шест и пб мил. рубаља н св. Синод, из својих средстава, до 150.000 р. годишње. Из те суме добивала су плату 18.854 причта 2 ). Свештенство 14 унутрашњих епархнја не добива од државе никакве плате. Тп свеш т еннци живе из прихода са црквене земље, од плате за предавање веронауке у нецрквеним школама, од процента с црквеног капитала и од оног, што падпе у цркви. Свештенство се с правом тужи, како се с тим не да ни животарити, а камо ли присгојно живети Прво, црквене земље у некојим епархијама има ма.ш (треба да има 35 десетина), друго, није добра; у градовима многе цркве немају никакве земље, ну за то су тамо ти приходи већи. Мужици се ретао одзивају на молбу свештеникову, дадопЈне количину парохијалпе земље или да рђаву замене добром. У полтавској епархији

1 ) Н. пр, од ставропигијских манастира, који стоје под непосредном њиховом управом, само што тих манастира има десет пута мање, него епископа.

2 ) Причт% сачињавају свештенство и дрквени послужитељи (псалмопојци идрквењаци) извесног „прихода" (парохије).

многи свештеници не обрађују земљу, јер немају одатле никаквих нрихода. Плата за „требоиспрчвлегпе" врло је мала. За крштење и молитву плаћају сељаци обнчно 10 — 30 коп. итд. У некојим епархијама парохијани су се сагласили, да место свега тог дају причту парохијал, ну „због оиште сиромаштипе, као што пише Извештај, због ниских цена житу н многобројних, разноврсних намета ," сељаци пису могли да одговоре дапој речи, те је долазило до парничања с њима. У тим епархијама прош .10 је свештенство најгоре. У многим парохијама нема ни парохијалних станова; то је трећа нсвоља сеоског свештеника у Русијн. Да свештеник зида из свог џепа туђу кућу на туђој земљи, не иде му у рачун; а често нема ни средстава. Тамо, где постоје парохијални домови, парохијани често неће да их оирављају, и свештенак је приморап, да живи у хладном и влажном стану. За то епископ владимирски неће у последње време да потврђује нових парохија, док дотични сељаци не назидају парохијални дом и не уложе у напред 200 руб. на оправку његову. Највећи недостатак у свештеничким становима опажа се у девег југозападнпх губернија, као што су: кијевска, подољска, мпнска п т. д. Да се доскочи злу разрезапа је у тпм губернијама од 1-ог јануара 1889. пореза на земљу („поземелвнии сборЋ"!, из које ће се, у току од 20 година, зидати парохијални станови. За обуку деце у веронауци добивају свештеници, у земским и министарским школама, 60 —120 руб., а у градским и ујездним учплиштима 120—200 а често и 300 руб. годишње. То је једини сигуран приход; само их је мало, који га имају. У сигуран приход спадају и проценти с црквеног капитала. По градовима тај је капитал доста велики, и градски свештеници излазе на 7—10.000 руб. годишње. Ну по селпма црквени капитал ретко износи п 700 руб.; проценат је одатле тако мали (35 руб.), да о њему не вреди ни говорити. Само тамо, где ваља свештенику непрестано бити будним на бранику иравославља, бранити га и ширити, тамо држава плаћа свешгенике, и то често господски. Тако н. пр. свештенш; прав. парохије Јердин (Естландска губ.) добива годишње 1300 рубаља и у име станариие 300 руб.; старији псалмопојац псте парохије 300 руб., а млађи 250 рубаља. Свештеницима четирију нових парохија рншке епархије — назначена је така иста плата. Сеоски свештеннци и ееоски учитељи прави су мученпци. Треба много љубави, челпчне воље и ретке енергије, да се младић с успехом ода ма ком од тих великих позива. Па и онда, тегако да ће успети. Тешко је бдити над моралом свога стада, утврђивати праву веру и борити се с расколом, тешко је ширитп просвету у сеоским школама и преко њих омилити књпгу милијунима, налазећи се у тако јадним материјалним приликама, као што се налазп народни свештеник и народни учитељ у Русији. Породица наваљује, време лети, и борба за насушни хлеб постаје сваким даном све оштрија; мисао, да треба оставити нешто жени н постарати се за децу, да се не нађу цосде смрти очеве на