Просветни гласник

писма 113 петрограда

улицп, искључује сваки шеални рад. Ужасно је, кад свештеник мора да се парпичи с оним, који треба да га воли, у чијим очима треоа да је светиња Г. Нобједоносцев с правом указује на јадно стање сеоског свештенства, како у материјалном, тако, већином, и у моралном п научпом погледу — на ту отворену рану на телу иравославне цркве у Русији. Како се развијала дух. књижевност, показује статистика московзке и пстроградске синодске штампарије: у првој наштампано је 1889. године 1,459.136 примерака књига и брошура дух. садржаја и 17,069.885 црквених листића 1 ); у другој 4,538.330 књига и брошура и 612.641 примерак цркв. листића. Навешћемо још не.чоје иодатке: год. 1889. било је: 18.708 црквених библиотека (по селимај; фопд свештеничких сирота и удовнца износио је 1. јан. 1890. око 6 мплијупа руб.; парохијани дали су на украшење храмова и на издржавање свештепства и црквених школа преко два милијуна руб.; фопдови, што се налазе под управом св. Синода, износили су 1. јан. 1890. год. 35,618.754 руб. (највећи је »духовио-учебниб капиталг" преко 25 ,0 0.000 руб.), на цркву и црквену пропаганду скупљено је 1889. год преко 1 1,000.000 руб, —Год. 1 888. родило се 2,008.663 мушких и 1,923.412 женских (свега Ј,932. 075| ; исте године умрдо јс : мушких 1,317.574, женских 1,233.124 (свега 2,550.698); највише умиру деца, и то до 5 годпна јмушка иреко осам, а женске преко седам стот.ша хиљада); у дубокој сгарости умрло је: од колпко година ? мушких женеких од 90- 95 2.443 .... 2.306 » 95-100 1.286 .... 1.142 » 100-105 151 ••• . 122 » 105-110 55 ... . 31 » 110 -115 24 ••• - 11 » 115-120 8 • • ■ • 7 » 120—125 1 . . . . _ » 135—Н0 _ . . . . 1 Статистика бракова показује да се год. 1888. венчало 1,452.300 лица (7 26.150 браковај; развода било је 1888. год. 1019, а 1889. год. 365, и то највише за прељубу (142) и »по неизв^ћстному отсутствјво одного изт, супруговг" (100) ; највише се развело у петроградској епархији (47), за тнм у моско1.ској (33). То су важпији подаци из извештаја г. Поб.једоносцева. Има у њему и неколико података, који се тичу нас Срба, ну ја их не саопшгавам у ингерееу самс ствари, којој св. Синод хоће да помогне и волео бих, да у опште нису наштампанн. Јаван рачун о њима може пм само шкодити п изазвати гоњење тамо, где му, у самој ствари, нема места.

— 30-ог новембра нестало је међу живима једпог од најбољих радника на пољу научне књижевности руске, ироФееора руског језика и књижевности на харковском унпверситету, А. А. Потебње. АлександрЂ АфапасБевичЂ Потебнл стекао је славу јевропског Ј ) На тим листићима штампају се кратке нриче и изреке из св. Иисма и раздају се беспдатно народу. иросвЕТНи гласник 1 >--92.

научењака својим знаменитим радовима на иољу руског језика и народне митологије. Покојник се родио 1834. год.; науке је свршио на харковском университету 1857. год. с научним степеном кандидата филолошког Факултета и отпутовао исте године у иностранство, да усаврши своје знање. У Берлину слушао је Потебнд предавања проФ. санскрта, Вебера, а за тим се пустио по словенским земљама, изучавајући практично Филологпке основе словенских језика. Вративши се из иностранства, покојник је успешно бранио своју дисертацију: ,0 некојим символима народног песништва" и добио за њу степен министра. После тога појавио се из пера Александра Афанасјевича низ чланака из митологије и Филологије, као: «Мисао и језик", »О свези некојих представа у језику 9 , „0 митском значају некојих обреда и веровања", «0 Фонетичким особинама руских дијалеката," »Белешке о руској граматици," „Објашњење мало-руских и средњих народпих песама,» и т. д. У филолошким својим радовима покојник је исаитивао некоје појаве из Фонетике и синтаксе руског језика, упоређујући га с најважнпјпм индојевропским језпцима и разним историјским периодама руско!' језикч и његових дијалеката Оспм тога он је објаснио особине руске синтаксе. У митолошким својим радовима проФ. Потебнн трудио се да објаспи мите, тумачећи филолошки називе бића п предмета што стоје у вези с митима. Стил народних песама, символистика им, метафоре и митолошки трагови у њима, нашли су у покојнику ретког тумача. Рад његов: «Из бележака о руској граматици", одликовала је Царска Академија Наука у Петрограду год. 1878. највишом ломоносовском наградом, уписавши писца у ред својих чланова дописника. Покојни академичар И. И. Срезневскш, један од најбољих познавалаца руског и осталих словенских језпка, реферишући академији о том делу, дошао је до оваког закључка: дБогаство прикупљених и лепо уређених Факата, објашњених п изгруписаних, који карактеришу стари и нови руски језик, компаративно с другим словенским и несловенским језицима, особито с литавским и латишким, и позитивни резултати о току измена у језику: дају раду г. Потебње важно зпачење у реду других, нових радова над руским језиком. Ако ко год стане изучавати руски језик с историјске тачке гледишта помоћу радова, изданих до Бележака г. Потебње и не узме у обзир последње, у многим случајевима остаће у тами, с пптањем без одговора, или с одговором без доказа." Год. 1890. за попуњено издање тих бележака добио је Потебна Коистантинову медаљу од Царског Рус. Геогр. Друштва. Познати проФесор В. И. ЛаманскЈВ, реФеришући о Белешкам I говори овако : »Може се рећи да оне заузимају данас оно место у словенској филологији, што су га заузимала, у своје време, историчко -Фонетнчка и морФолошка истраживања Добровског над чешким језиком ; расправе његове послужише доцпије за узор граматичким радовима над другим словенским језицима.« Год. 1881. ирославио је учени свет у Русији 30-тогодишњицу рада Потебњина У чланку, што га је донела том приликом а Кгевскал Старина « говори се о одношају покојног проФесора према слушаоцимамуовако: »На ђаке историско-тлолошког Фа-