Просветни гласник

КОД БИЉА

125

стабло снабдети таквнм органима, којн ће постављеии материјал у месту односити и у себе стадожавати. Осим тога на лисној иовршини транспирује се многа вода, а њу баш дрво довлачи, дакле, и н>ега према количини листова треба да буде. Корен пак са свима својим жилама и жилицама мора да буде такођер у правој сразмерн, према хлороФилној површиии разгранат, да бн могао усисаватп воду с потребним раствореним солима- Паразитске пак биљке немају лишћа, а на стаблу је транспирација слаба, за то и имају прост, врло мало разгранат корен, а и дрвета у стаблу мало има. Према јачини светлости и ткања се у листу различито изображу.ју. Штал 1 ) је доказао да палисадне ћелије преовлађују над сунђерастим ћелијама у листу, ако је биљка израсла у присоју од које је лист узет ; међу тим, код листова нсте биљке само која живи у јанади преовлађује сунђерасти парепхим. Он је исиитивао лишће једне букве, која је расла у дебелом хладу (осоју) и нашао је да нема типских иалисадних ћелпја, дочим код друге букве с присоја са свим је јасно постојао. Исте такве разлике по положају где су биљке расле посматрао је и на Еас^иса зса!)1о8а, Магсћап1ла роЈутогрће е1с. Ово стварно одступање у организацијц Штал приписује нскључиво само освегљењу од развитка пуиољака па до деФинитивног лпсног узраста. Сад се можемо обрнути једној појави у лишћу, која је такођер важна као и све претходне, п то ка кретању хлороФилних зрна. Прп аспмнлацпји лишћа хлороФиша су зрнца у стању свој положај, по потребн, према падању зракова на њнх, да мењају, Ова исиитнвана такођер је Штал извршио, зато ја и узнмам из његове публикације само главно. У равним сунђерастим ћелијама хлорофидна зрнца могу двојаки положај да заузму: — један кад су слабије, а други кад су јаче осветљени. На дпфузној светлосги, која из сунца прво мора да продре кроз облаке, да се тамо нзломи н тек онда да лишће обасја, сва хлороФилна зрнца пређу па ћелпчне дуварове, који пду паралелно с лисном површином. Она се, дакле, са свом површпном извору светдости окрену. Јака интензнвна светлост примора зрна да заузму са свим обрпут положај, јер она се сад према пљоснатој лпсци вертикално наместе, дакле, проФилни пзглед добију. „У палисадним ћелијамавећ није могућно тако довољно н слободно кретање. У њима стоје хлорог )8(;аћ1, ГТ;1>?г <1 нг Е аПизв <1ез зопш^еп ос1зг всћаШ§зп 34аа(1зг1з8 аи!' сИе Аа8ћ11(1ап§ (Јег В1аи^г Вз(;ап 21%. 1880. цроавЕГЈД гдАоана 1892.

Филна зрнца, како при слабој, тако исто и при јакој светлости. И ако се зрнца овде при слабој светдости обично јако испупче, а при јакој свелости скупе, да би по потреби различне кодичнне светлости могла ухватити, то ипак постоји битна противност измећу обл горе речена типа" (1. с. ра§. В). Палисадне ћелије по свом положају одозго у листу прве примају светлост, зато за њих није никаква штета, што су им се хлорофилна зрна на вертикалне зидове прнљубила и немају моћи да мењају положај, ма да и овде хдороФилна зрнца, као што је већ поменуто, претрпе неке промене, а то је што ноставу при слабој светлости веће, јер се нешто надму, а усдед тога, наравно, да и више зракова добију. Са сунђерастим ћелијама стоји у ствари друкчије, јер њима додази светлост, која прво нродази кроз палисадне ћелије, где се наравно ослаба, и тек тако расдабљена дође у њих. Овај се уштрб у извесном степену изравна, што се у овим ћедијама хлороФидна зрнца поређају на хоризонталне зидове својих ћелија (горње и доње), дакле, уноредно према површинн диста, а то природно само онда, кад је светлост слаба. Оваким размешгајем наравно да праме више светлости, а то им н јесте задатак. Сакс') је први опазио да путовање хлороФилаих зрна, која су у пдазми смештена, почива на аутономном кретању саме плазме, а зрнца да се пасивно крећу, као кад се човек вози у кодима. Б. Франк 2 ) ово је потврдио експериментално, јер је посматрао како се с хлороФидним зрнцима и једно ћелично креће и своје првобнтно место напушта, а оно се заиста насивно креће, дакле, то чини хдороФил. Светлошћу произведени надражај у хлорофилнпм зрнцима још енергичније се врши у нижим окрецима, а због тога их је дакше носматрати. Такав прегнантан сдучај описује Штад 3 ) код Мезосагриз-а. Овај је окрек ваљкастог облика, у чијој је срединп разапета хлорофилна пантљика. Он је метиуо у један повећи суд доста тих кончасгих окрека, у приличном размаку један од другога, и са згодним поклопцем регулисао је по вољи упуштањз светлости како је кад хтео. При дифузној светдости хлороФилна се пантљика тако распростре, да на њу надају светлосни зрацп вертикално, док при интензивној светлости окрене се пантљика једном ивицом упадним зрацима. 1 ) Бзћгћисћ <1ег Во1ашк. III. АиП. р. 508. 2 ) 1Јећег НсМигагЈз 81сћ ћа^е^зпсЈе Сћ1огорћу11когпег. Во1ап. 2еНипд. 1871. р. 227. 3 ) (Јећзг с1зп Е1пИи88 уоп Шсћ(;ш1Ј» ип4 81;агкз <1ег В е 1 е и с ћ 4и п § аиЈ огш§з В з^з^ип^ззгзсћетипдеп 1т РПапгепгехсће. Воип. 2%. 1880. N. 18.