Просветни гласник

126

НАУКА И НАСТАВА

Кад се налази мезокарпус у дифузној светлости , па се од један нут напрасно ноклопац подигне и нушта директна светлост, с места се пантљика окрене од своје осовине за 90° и заузме проФилни положај. У овом је случају са свим све једио: с које се стране уиусти светлост. Из Шталових исиитивања још се види да светлост има још један чудноват утицај, а то је посматрао на С1оз<;егшт-у. Елостериум је једноћелични окрек срнаста облпка. Кад се на њега пусти диФузна светлост, он се одмах усправи и стане на један врх, те тако дође у упоредни правац са зрацима. Код овога се окрека још опажа да има разлику у оба пола, јер се час на једној страни држи, час се опет преокрене, па дуби на другој страни. Они дакле периодичао мењају положај (ра§. 398). При јакој директној светлости положај ]е пак са свим друкчији, јер се клостериум са својом дужаном према зрацима опружи, који је под правим углом обасјавају. Клостериум је још и друкчије осетљив према светлости различите јачине. При интензивној светлости пузи клостериум паралелно, удаљујући се од светлоети. При слабој пак светлости колико год пма клостерпја, појуре сви светлости. Ако се суд у коме се они налазе иекључиво само одозго обасјава, видећемо да се све живе индивидуе за неколико дана на површину воде испну. Гипапа ћу§готе1г1са нма у листу само један слој хлороФилних ћелија, и само због ове просте грађе ткања оне имају исти начин премештања хлороФплних зрна као и палисадне ћелије код вишеслојних листова, али саме за се узете. При слабој светлости леже хлороФилна зрнца у овој, а и другим маховинама на спољним зидовима ћелија. Директна пак светлост проузрокује премештање зрнаца са спољних дуварова на побочне. 1 ) У једнослојном паренхиму Бешпае 1г1зи1сае нађе Бородин 2 ) сличне појаве кретања, као и код фунарпје. Овде је појав зато једнолик, што и лемна пма само један пли највише два слоја паренхпматичних ћелија у листу. На дифузној светлости хлороФилна се зрна разместе равномерно на горњим и доњим зидовима ћелија, које паралелно теку с лиском. Али ако се пусти на лист директна светлост, с места се позиција мења, јер се сва зрнца преместе на бочне дуварове. У таквом стању, кад се лист одозго ногледа, види се да је зелена боја подељена у полиедарне слике, будућн су и Ј ) 8 1 а ћ 1, ВсНап. /?еИип§. 1880. ред, 356. 2 ) В о г о (П п. ТЈећег сНе ^УЈгкип^ (1е8 ГлсМев аиГ (Не Уег1ће11ип§ с!ег Сћ1огорћу11кбгпег т с!еп §гипеи ТћеИеп (1ег Рћапего^ашеп. (ВиНеМп с!е ГАсас1егше јтрег. (1ев зс. (1е8 84. Ре1;егв1)оиг§. Т. XIII. 1869.)

паренхиматичне ћелије у попречном пресеку такве. После инсолације, хлорофилна зрнца не могу да задрже ни тај положај, него се сва зрнцг нреселе у ћошкове, где се више ћелија сучељавају. Чим се лист у дифузну светлост пренесе, одмах опет пређу зрна на спољне зидове, и тако се она увек распоређују како пм светлост заповеда Сви начини крегања хлороФила збивају се, да што јачу асимилацију учине Кад се при јакој светлости мала хлорофилна површина осветли, узрок је у томе, што би директна топла светлост дужим утпцајем покварила хлороФил, а тиме довела у питање и цео живот биљчин. ДиФузној се светлости рашири највећа хлороФилна површина, јер благп зраци само им могу добро да чине.

Будући се у лишћу скроб цео дан непрекидно ствара, тоје појмљиво да се хлороФилна зрнца с њиме за час напуне и треба да га истуре из себе, што у ствари и чине. Пошто је скроб зрнаст и чврст, то се разуме, да он не може ни да путује, него се у листу претвори у шећер и у раствореном стању пролази из ћелије у ћелију, док не доспе на одређено место, где се сталожи, претворишп се ионово у скроб. Код различитпх биљака различита су места за смештање скроба, као на нример: код неких кртоле, код других подземна стабла, код дрвећа бакуља и цео дрветов живи паренхим, а код једчогодишњих биљака само семенке. Кад шећер стпгне на одређено место, као што рекосмо, претвори се ноново у угљени хидрат, и то опет у скроб. Овиј се скроб битно рвзликује од скробних зрнаца у хлороФилу, јер је много већи, правплнијег облика, и зрна су му концентрично ишарана. На који начин скроб поново постаје у унутрашњим биљним органнма, у новије је доба Шимпер 1 ) у неколико дознао. У ћелији подземних кртола, у стаблима, лисним петељкама и корену, он је посматрао да се унутра у ћеличној тестастој плазми нздвоје гушћа прозмоплатична тела с карактеристичним обликом. Она су у већини случајева округласта п вретенаста. У истим прозтоллазматичним телима образују се скробна зрна, зато их је он н назвао скробним нроизвођачнма (бкагкећП<1пег). Цела њпхова радња доказује да су они органи за пронзво^ење скроба у неасимилационнм ћелијама, т. ј. да они врше претварање извесних асимилационих продуката у скроб (р. 885). Скроб се у скробним произвођачнма ствара или у унутрашњо') 1Јп(;ег8исћип^еп пћег сИе ЕпШећипд <1ег 81агкекогпег, уоп А. Р. 8сћ1трег. (Во4. 2%. 52. 1880).