Просветни гласник

асимилација

код бил.а

127

сти, или периФерично. Чим пак скробна зрнца стеку сталан облик, скробни произвођачи без трага ипхчезну. Скробни пропзвођача могу у већини случајева да се претворе у хлороФилна зрнда, кад се сунчевој светлости нзложе, при ком се процесу они увећају и добију иигмент. У резервним ткањима зготовљеаа се храна смежта због потоње вегетације, која се јавља у пролеће. Храна ту мора дуже времена без промене мировати, и тек кад се биљке пробуде, храна се упути различитим органима, који расту, да им иослужи као материјал за нова градива п њихне Физиолошке потрошке (топлоту и дисање). Резервна сместишта хране садрже различите чланове угљених хидрата, као: скроб, инулин, целулозу ц многе врсте шећера. Њихове разноврсне односе научењаци су јасно доказали. Уједно нека је овде поменуто да и у биљним органима као и у животињским претилине могу да замене угљене хидрате. Иасуљ, у главноме, у семенци садржи скроб, и кад такво семе изнпкне у тами, то се увиди да се после кратког времена стабаоце протегне, а скроб у истој сразмери ишчезне, али на место његово појави се шећер. Чим се пак деФинитивно истезање постигне, и шећер ишчезне; и у којој мери скроб и шећер ншчезну, у толикој се мери ћеличне мембране, односно, ћелије намноже. С вероватношћу може се узети, да су ее све ћеличне мембране, које се у израслом стадиуму находе, налазиле у првом стадиуму клијања у виду скроба у котиледонима наслагаае 1 ). Срж и кора су у многоме погледу само радионице, где се скроб у потребан облик преобраћа, да послужи образовању нових градива у покожици и продуктивном ткању. Велики ред семенака садржи само уље, без икаква трага од скроба, али скроб се и ту појави у првом моменту клијања. У истој сразмери, у којој се губи уље или маст у паренхиматнчним ћелијама, намножава се скроб, али и он брзо после појаве ишчезне 1 ). Растворљиви продукти ендоспермова скроба чист су матерпјал, из кога се стварају ћеличне опне ири растењу, дочим беланчевинасте супстанције из едонсперма дају матернјал илп су у ствари сам материјал, из кога постаје протоилазма нових ћелија, а доцније и основна садржина хлороФпла. 3 ) ') Рћу81о1о§1всће ХЈпЈегбисћип^еп нћег сНе Кешгап^ <1ег бсћтткћоћпе, Уоп Вг. Ј. 8асћв. Шеп. 1859 ') ТЈећег Даз АиЛтеп с1ег 81агке ће1 Лег Кетип§ б1ћаШ§ег 8атеп. 8 а с ћ ». Во1агиксће 2еИип§. № 20. 1859. 3 ) 2иг Кејтип^езсМсћЈе (1ег Огабег. 8 а с ћ в. Во1ап. ХеИипЈ. 1862. Ј6 19. р. 150.

Опште је црив ио да се у семенкама, које маст садрже, нзвршују процеси растења подједнако као и код семенака, чија је унутрашњост угљенпм хидратима напуњена. У семенци црнога лука находи се нарочито маст поред беланчевпнастих материја п мале количипе скроба. Исти случај виђа се код Вшгшз-а и многих других врста. Чим семенка тих биљака отпочне клијати, образује се скроб у оном делу стабаоца, који расте, и то на рачун масти, јер само шећер даје непосреднн материјал за образовање ћелпчних мембрана 1 ), Преображавање поједнних супстанцијау друге има насигурпо компликован ток, као и све нојаве у живим телима. Тако је доказано, да се тек помоћу плазме шећер претворп у целулозу. Све што је до сад речено објашњава заметни пут преображаја и поступно ишчезнуће једнога тела, а на његово место стварање другога. За то се и маст смањивала, што се претварала у шећер, а шећера је опет нестајало, што су помоћу њега израстале опне ћеличне. Док семенке црног лука имају безазотну резервну храну у виду масти, дотле од исте биљке ченови садрже шећер у својпм сочним љускама, који се тако исто при клијању истроши и уиотреби на растење односно стварање ћелија као и скроб (р. 70. 1. с.). Још нам остаје да докажемо да сви чланови угљених хидрата у физиолошком смислу истп задатак испуњаваЈу. Зато морамо простудовати још метаморфозу целулозе и инулина, као матерпја, које су изобилно распрострте у биљкама. Неке семенке имају задебљане ендоспермске ћелије. То задебљање дуварова састоји се из чисте целулозе, као на пр. код каФе, урме ит. д. За образовање шећера и скроба, који се у тим проклијалим семенкама налази, главни је извор целулоза из задебљаних ћеличнпх слојева. Да ли се овде метаморфоза целулозе у грожђани шећер непосредно извршује, илп пролази кроз многе претходне измене за нас је све једно, али ми видимо да урма прп кдијању сав свој материјал за стварање грожђаног шећера и скроба из целулозе добива, пошто другпх састојагса и нема. Да се целулоза и вештачким путем може у шећер претворити, одавно је позната ствар, а да се опет шећер може претворити у скроб, сведочи та околност, што се како у биљкама, тако и у живогињама лако преобраћа скроб у шећер, а и обратно. Услед овога ие може бити никакве сумње, што се при клијању образује скроб пз целулозе ћелпчнпх мембрана 1 ). •) ТЈећег сИе Кеипип? Јез 8атепк уои АШит Сера. 8 а с ћ 8. Во4ап. 21 јј. 1863. ред. (Ј8.

17*