Просветни гласник

128

наука и настава

Пошто инулин има исти промет као и други угљени хидрати, изоставићу специјалну дебату о њему. У најновијем раду Саксовом налази се квантитатпвиа одредба образовања скроба за један дан. Он нађе да сунцокрет на повољном дугом дану образује 15 — 20 грама скроба. Скроб путује из листова како на најјаснијем дану, тако и у најмрачнвјој ноћи. Али пошто се он цео дан у листовима ствара, то га улистолима цео дан и има, дочим се преко ноћ сав спусти у стабло, тако, да га изнутра ни мало нема. Из овога се види да су листови из јутра најоскуднији храном, због чега и не треба лишће за свилене бубе из јутра брати пего само пред вече. За сад се не може са свим тачно знати колико се скроба за одређено време удаљује из лишћа. Сигууно је да на топлом дану за сат отпутује више скроба него за сат па хладном дану. Сакс нађе да сунцокрет образује скроба за један с&т на јасном дану 0'914 грама на 1 квадратни метар, а код бундеве 0 - 680 грама. Кад се колпчина образованог скроба за један сат на дану сабере с количином отпутована скроба за једап сат преко ноћ, онда се добије: За НеИаиЉиз: ГРАМА Губитак скроба одношењем у дрво 0 964 4- Остатак скроба у листу 0 918 ~ 1,882 За СиспгђИа: Губитак скроба одношењем у дрво 0-822 Остатак скроба у лнсту .... 0-680 1,502 Дужина дапа од сунчева рађања до заласка износи у половини Јуна 16'/ 4 сахата, а спадпе средином Августа на 14 1 /* сахата. Ових су 8 недеља за наше биљке најживље вегетационо доба. Узмемо ли средњу дужипу дапа у 15 сахати, то ће нам изаћи, да један кнадратнн метар лисне иовршине у таком дану асимилује 15 X 1)6 = 24 грама скроба. Од овог броја треба још одбити од прилике један грам скроба, који се дисањем истрошио. Сакс је целокупну површину двеју биљака измерио и нашао: један врло бујан, средње величине сунцокрет, многим цветовима окићен, имао је 145 листова свију величива, укуино = 1,5 кнадратни метар иовршине. Друга биљка беше бундева, чији је големи корен хранио три стаблова крака, на којима сеђаху незрели пдодови. На бун!) 2иг Ке1тип§8§е5с1псћ1е Дег Оа11е1. 8 а с ћ 8. Во1ап. 'Цц. ј\: 31. 1862. р. 243.

деви се налазнло 116 листова = 7-3 квадратних метара површине. Асимилациона енергија обе ове биљка износила Је у дану од 15 сахати: Сунцокрет 36 грама Бундева 185 « Кад размислимо да један струк сунцокрета заврши деФпнитино растење за 100 дана, и као што ,је Сакс 1 ) израчунао, за време свога развића у башти, потроши преко 800 грама угљенпка, то ће нам горњи бројеви односно асимилационе јачине довољио објаснити на који пачин тако брзо биљке своје тело увеличају. Пошто смо мало пре рекли да атмосФера само 0-05 °/ 0 угљене киселине садржи, то би се могло помислити да је њена количина у ваздуху недовољна за тако прегрдни биљнн свет на земљп и у води, али у ствари је са свим друкчије. Цела атмосФера наше земље рачуна на хиљаде кубних метара угљене киселине. За сада се на пример никаква промена не може да опази у константној пропорцији гасова, што већ без даљег говора доказује, да се употребљена угљена киселииа нарочитим путевима поново враћа атмосФери, и то наравно, после једињењем угљеника с кисеоннком. Ово вечиго надокнађавање врши се труљењем, дисањем, горењем, вулканским избацивањпма и т. д. За време целог живота, како код биља тако и код животиња, органска се матерпја непрестано дисањем руши. Вебер 1 ) је нашао да биљка изгуби дисањем на два квадратна метра лисне површине за 24 сахата 3—4 грама од своје тежине. Овај важни процес рушп нарочито оне органе, који се у пуном растењу иалазе или који ма какву Функцију отправљају, и што је живља Функција, то је и дисање енергичније. Одавде излази да дишу највише оне ћелије, које су испуњене беланчевпном и угљеним хидратима. Ово се гумачи тим, што су баш ове две супстанциЈе прави носиоци живота. Скроб као први и до сад познатн једини асимилационн продукат искуси увек само у протоплазматичним ћелијама метаморфозу у други неки члан угљених хидрата, који се згодније иокаже за непосредну употребу. Услед истог разлога су дисање, асимилација и заплођавање баш у оипм ћелијама врло живп, које су препуњене плазмом. Факат је да се дисањем угљени хидрати разлажу на угљену киселину и воду, али ово већ не важи и за беланчевинасте материје, јер оне нпкад не могу директно суделовати у овом процесу, а ово исто важи и код животиња. ') Уог1езип§;еп р. 353. г ) е 1з е г , 1Је1>ег зресШзсће АззЈшИа^допзепег^е, р. 349.