Просветни гласник

О НАРОДНОЈ ПРОСВЕ1И У РУСИЈИ

129

Дисањем се ствара права револуција у биљној унутрашњости. Спајање, разлагање, цпркудација сокова, дељење ћелија, а грема дејствима ових сида и справљање топлоте само бива присуством кисеоника, као мотора дисања. Једном речју, цедом животу је погодба кисеоник. Чачак.

0 НАРОДНОЈ ПРОСВЕТИ У РУСИЈИ од ^АДОВАНА ј^ОШУТИЋА (СВРШЕТАК) IV. Растуривачи лубочних књига, т. зв. ОФење. — Московски »картиншики« и њихов рад. — Одношај међу мужицима и оФењама. — Препреке раду последњих. — Књигоноше Никољске улиде, т. зв. Фарисеји. — Преображај ОФења и њихова будућност.Просветна друштва за издавање књига за народ. — Узрок њиховом неуспеху. — »Посредник*. — Библијско друштво у Петрограду.—Друштво за ширење Ск- нисмаињегове књигоноше. — Рад лојединаца на ширењу каига у народ.—Шта чита образованија публика и колико. — Колико се продало 1887. год. дела Пушкина, Толстога, Љермонтова итд. — Руска журналистика.— Колико и какве новине држе сељаци. — Читалачка публика међу Фабричким радницама. — Иван Павлов. — Штада се ради? — Из нисма Толстога једном девојчету уТиФлису. — Програм рада А. С. Пругавина. — Материјалнасредства за рад.—Мишљење А. Мичурина о истом нитању. — Докази, да иптелигенциј а може радити и у школи. — Рад женскиња Карпозе, Јуматове, Вакуринске и т. д. Ко је читао популарну историју Француске револуције: НгзШге (Гип раузап, Еркмана-Шатријана, том ће вечито остати у памети дивно нацртана слика растуривача књига у народ Шовела и кћери му Маргарите. Шовел је идеални тпп свију народних књпгоноша. Таке људе рађају само велике идеје и шаљу их напред, као своје пионире. Образован, проникнут мисдима свога века до сржи У костима, — иде он по Француским селкма и сеје те мисли у народ. Зна он куд иде, зна он шта хоће. Ко уме да чита, Шовел зна шта му ваља пружити; ко не уме, он му сам чита. То је идеал, ком треба да тежи сваки образован човек, који хоће доиста да просвети свој народ, који хоће да шири књигу у најдубље слојеве који треба да буду равни првима. За онаке ндеје, разуме се, траже се и онаки растуривачи. Московским лубочницима не требају Шовели, њима су доста офење, прости мужици, неписмени или полупнсмени, као и они сами. Офење су снага лубочникова; ко их има највише, тај иајвише штамна и продаје; кога они стану остављати,

тај опада; кога оставе, — тај је аропао. Лубочници маме их к себи разним начином: широким кредитом на што лакшим условима, поклонима, разним даровима, чашћењем итд. Снтинт> сам има цх до две хиљаде. Они су једипи посредници међу народом и штампаном речи. Од њих зависи, да ли .ће каква књига проћи или не. За садржај не одговарају, но да су они образованији, п лубочна издања била би боља, јер просвећен ОФења не би још и сад, ширио у народ „Енглеског милорда", већ би умео разликовати добре књиге од рђавих, а то би последњим бпла смрт. Већ сам тај Факт показује, да ОФење не растурују књиге у име извесне идеје, да нису свесни свог рада и задатка. Трговпна с књигама доноси IIм неки приход, даје хлеба њима и породици. Нек сељак само купује, нек плати па нек чита, а шта дају за тај новац, — то се њих не тиче. Наћи ћете их свуда, где иду с лубочним аорпама, пуним слика п књиашца, и продају их народу. Цела огромиа Русија, као да им је мала. Продиру онн на Кавказ и у Грузпју, у Туркестан и Источну Сибирију, у Румунију и Аустрпју, па и у Бугарску и Србију. И сад задовољни спомињу последњи руско-турскп рат и неко време после њега. С руском војском дођоше и они на Балкан; сдике пођоше, да не може боље бити. Карс, Шипка и Пдевна, потрети Скобељева, Гурка и других ђенерада донеше леп приход: „зарадвсмо онда многу копејку" и сад с радошћу говоре ОФење. Старе, корените ОФење живе у вдадимирској, но данас им је главно гнездо у тулској губернији, у алексинском ујезду. У московској губ. називају II х „картингцики« , и ако они не тргују само »картинкама" (сличицама), но имају и разне књижице, брошуре и ситну робу, као: крстиће, пантљике, дугмета итд. Ево како описује трговање тих „картинш,ика" И. П. Боголћповт. 1 ): Робу своју купују оииу Мозкви, код лубочника, већином за готов новац. И најсиромашнији узеће на 25 рубаља. Иосле 6. августа („второи Спасг") крећу се кар гиаш ,1Ш1 на далеки пут; док није било железница, ишли су на колнма до главних центара простране царевине и за границе јој. Кад стигне мети својој, газда-картишцик, који је ишао по робу, најми стан. Тај стан у неком граду постаје центар рада му. Газда сазива своје помоћнике и дедн међу њих „товар". Оним од њих, којн добивају већу плату, даје до 7 нудова; слабијим радннцима и недораслим даје у руке 20—30 слика, три-четири ') »Сборникг стат. св-ћдђнЈи цо Моск. губ.*ј том VI., свеска I.