Просветни гласник

131

За онима, који су без сведоџбе хтели да тргују, пазили су разни чииовници: становБ1е, старшинн, старостн, сотсше, деслтсше, писарл и т. д. Голнже†пише, како је ОФења без сведоџбе морао митити те разне пандуре и ситне чиновнике, ако није хтео да дође у затвор и да му књнге пропадну. Чувари закона о штампи и књижарским радњама највише су обраћалн пажње књигама, на којпма не пише „дозволено цевзурого", и ако по закону свака књига, која има више од 10 штампаних табака, може пзаћп без цензуре. Таке књиге важиле су за преступне у очима ондашњих чиновника. Тим се тумачи, примећује Пругавин, што ОФење врло нерадо узимају у комисију књиге без цензуре и што лубочиици не издају никаквих, на којима не пише.- „дозволено цензуром". Пре девет година, закон о трговини с књигама добно је неке измене; оФење не добивају више сведоџбе од исправника, већ управо од губернатора, само треба донети из села потврду о „благонадежности". Но у том и јесте сва мука. На селу нма и богатнх и сиромашних ОФења. Богат ће их подмитити, и „водком" напојити оне сељаке, којп треба да потврде, да је он доброг владања, но шта ће сиромах ? Богат оФења пеће помоћн сиромашном, јер му овај конкурује. Осим тога, треба напред платити сву порезу (иначе село не даје сведоџбе), па онда платити за пасоше. Еад додамо том још трошак за сведоџбу о владању и за сведоџбу од губерпатора „на право торговли,« па неку суму, коју треба имати за куповање књига: онда ћемо разумети, за што је сиромашних, а самосталних оФења, све мање и мање Већи градови имају своје ОФење. То су, већином, растуривачн књпга, што их издаје Ннкољска улица. У Москви зову их: фарисеји.... „Идете по једној од најживљпх улпца Москве, пише Нругавин, на један пут чујете, где вам неко виче: -- БаринЂ, купите календарикт,!.... „Осврћете се. Пред вама стоји издерап малнша, лице му поплавпло од хладноће, одевен „ вђ парусиннне штанн", а на босу ногу обуо неке ципеде; несмело пружа вам календаре и потрете лубочног издања и молн вас, да „подржите трговипу" (ноддержатв коммерцда). То је Фарисеј. Већина их прппада оној класи људи, што се зове «боса команда." Ноћ проведе у домовнма за преноћивање (ночлежнне домн), а дању лутају по каФанама и ресторанима, продајући јевтина лубочна издања. „Свако јутро, чим лубочници отворе своје радње, Фарисеји долазе гомилама за еспап. Сваки

узима за 20—50 коп. јевтиних календара, разних књига и лубочних портрета, који су у онај мах у моди. За 10 књижица од табака плаћају 12 коп., а продају их по 3 коп. комад или две за 5 коп. Тим начпном сваки Фарисеј прода за дан најмање 30—50 књпжица, и има чистога прихода пшптит ■50—70 коп. Некојн Фарисеји зарађују много више. У опште, успех завпси од месних прилика и разних догађаја. Главни муштерија Фарисејима — то су сељаци што живе око Москве и долазе сваки дан у „б "ћлокаменнуго матушку", напијацу; за тим радници и слуге, који траже место, а док га не нађу, седе у „трактирима" и пију непрестано чај. Ту долазе Фарисеји с књигама и продају их народу. Врој њихов у Москви износи неколико стотина. Л.убочници и оФење научилн су ннтелигенцију, како треба издавати књиге за народ и како их растуривати. Време иде напред; оно је изменило донекле лубочнике, оно ће преобразити и оФење. Еро? 10-20 годнпа, кад писменост буде већа, а издања за народ боља, кад мужик буде знао разликоватп „Енглеског мнлорда" од Толстога и Тургањева: и ОФење ће бити боље и друкчије. Као што је руски сељак из своје средине родио и издаваче својих књига и путнике -књигоноше, прилике ће учипити, те ће он избацити на површину и Фалангу новнх ОФења -чнтача, налик на путнике-лекторе Германије и Еаглеске. Они ће ччтати онима. који не умеју, знаће шта треба продати онима, што хоће, а како треба осладита књигу онима, који неће да читају. Да се еволуција оФења клони тој Фазн, види се и отуд, што се на неким местпма Гусије већ јављају ОФење -читачи. Тако н. пр, „Смоленск18 В^стникђ " пише, да по пор^ческом ујезду, смоленске губерније, иде неки путник, који чнта мужицнма разне књиге, што их носи са собом. Садржај им је врло разлнчан: ту су и „жит1п" светих и нар. песме и издања „Посредника" н др., свега око 40 књчга. Сељацп се скупе у једну собу, па пажљиво слушају, што им путник чита, дају му коштаможе: новаца, жита, храпе, платна, јаја итд. Идн н. пр. овакав случај: Кнез В. А. Хплковђ поручио некодико десетака књига «Посредника" н других, што их издаје интеднгенцпја за народ, па дао једпом познатом, писменом свом мужпку да их продаје на обдижњем вашару. Газложио овај књиге, сео, па чека. Сељаци пролазе, нико ни гдаве да осврне. Мужик онда узе приповетку Толстога: „Богт. правду видитђ , да не скоро скажета" и поче је на глас читати. Неколико људи приђоше п стадоше слушати; гомила слушалаца постајаше пепрестано све већа и већа.