Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

Кад је муасик свршио читање, слушаоци раскуповаше све књиге, шго их је имао. Све су то, по мом мњењу, ембриони каснијих ОФења-читача и растуривача бољих књига у народ. Помоћу њиховом проћи ће сељак све оно из руске књижевности, што је зањега;— литература руска ностаће онда народна, у потпуном смислу те речи. А дотле....? Свака епоха пародног образовања има и своје књиге и своје издаваче и своЈе књигоноше. Енциклопедисти и сродне им идеје имали су своје Шовеле, лубочница имају своје ОФење, интелигенција, кад загази дубље у тај рад, имаће своје ијт нпке-читаче. Ну рад данашњих ОФења треба ценити с обзчром на дапашње прилике. С те тачке имају они неоспорпо великих заслуга за ширење аисмености и стварање читалачке нублике у Русијп. Огромни ресултати, до којих су дошли московски лубочници, нису могли, а да не обрате на себе пажњу ннтелнгентних људи и друштава за ширење просвете у народ. Да пруже сељаку бољу храну душевну од „Енглеског мнлорда" н разних издања Никољске и Илинске улнце, прегоше на посао и поједпнци, и комптети писменостн, и поједина уредништва. Рад њихов дагпра се од 1880. год. Од друштава налазимо у реду нздавача: „Товаршцество обшественион полбзн " , ,Внсочанше утвержденнал коммпсхд длл устропства народнБ1хт. чтенш/ »Соллпоп ГородокЂ«, ,Обшество расиространенхл полезннхљ книгг", „Посредникв," петроградски п московски „Комитетт. грамотиости" итд.; за тим уредништва неких журнала, као: „Русскал Мнслб ", „Руеское Богатство", „М1рскон В 4 стникђ" и још неки. Рад им је различан : од 10—60 књига разноврсног садржаја. Сам тај број показује, да је наслова и сувише мало, а да би ннтелигенција могла почети праву конкуреицију с лубочницима. Петроградски комптет нисмености пздао је, за 10 год. рада свог, 35 књпжпца за народ; год. 1886. продано је 69.356 прпмерака, 1887. — 41.048, а 1888 год. — 47.700. Каква ту може битп конкуренција с једним лубочнпком, као што је Снтинђ, који има 580 књпга за народ, и продаје их годишње у 8—10 милијупа примерака ? Пругавпп је иосветио чптаву главу у својој књизп питању: зашто добре књиге (издања интелигенције) пе продпру у народ ? По његовом мњењу, људи , који су се латили пздавања народних књига, нису знали услове сеоског живота, пи средине, за коју су штампали; нису знали шта тражи мужпк, шта годп укусу му н павикама његовимШто је пајглавније, ннтелигеација није умела да доведе своја издања у везу са селом и сељаком,

а без тога не може бити успеха никаквом практичном предузећу. Комитети пису имали својих ОФења и коробејњика, који би упознали народ с тим новим књнгама било на селу, било на вашару, у опште на сваком месту, где се скупља народ и куда оФења продире. Књнге те чекале су у граду, да сељак доЈје за њих, а мужик није знао ни да постоје. Релативна скупоћа тих нових књнга била је такође узрок, што су сдабо продази1е. Сељак је павикао на књиге од 5 — 10 коп., а интедигенција му пружила књиге за 20—50 коп., не у циљу какве шпевулације, но просто из тога разлога, што се књиге штампале у мало примерака (1—2000), па су морале бити скупље. На послетку, ко хоће да конкурнше с лубочницнма, тај треба, макар из почетка да обуче своје књиге у оно исто рухо, које носе дубочна издања. Сељак се за 50 година прнвикао извесном Формату и извесним корпцима. Оп воли, да се књига страшно зове, да је мада и да нма на корицама какву слику у бојама. А ту му нуде неку дугачку, танку књижацу, обучену у неку тамну хартију, н место примамљивог наслова, који би будио љубоиитство и Фантазију, стоје неразумљиве му речи: „Издање Народне Бибдиотеке", или »Издаше С. Петербургскаго комитета грамотности, состоашаго нри Императорскомг водбном !. акономическомг обш,еств4," и т. д. Мужик прочпта те речи, и пита сам себе: шта је то? Нешто, што он никад није чуо, о чему он појма нема... Оставља књигу н иде лубочнику. Због тога су лежада најбоља издања интелпгентннх људи п појединих друшгава. Шта значи Формат и ОФење, ноказадо се најбоље на причама Толстога. Док их је интелигенција издавала, разилазпле се те приче у хиљаду-две примерака у народ, а кад их поче штампатп Снтинђ , одмах прве године разиђе се свака прича у 100.000 примерака. Ти Факти морали су на послетку отворпти' очи интелигенцији и упутиги је на прави пут, којим треба поћи, па да рад буде успешнији. Интелигенција је пошла у школу код лубочника, и успешни рад „Носреднина" 1 ) показује, шта та шкода вреди. Друштво то, чим је постало пре неколико година, стунило је одмах у савез с главним представником московских лубочника, са Снтином, а преко њега с хиљадама његових ОФења и с многим малим књпжарама у провннцнји. „ПосредникЂ" је примио на себе редакцију књига, а Снтинт. штампу ц растуривање. Ствар пде, да не може боље бити; књиге „Посредника" разилазе се у милијунима при') О друштвима »Посредншп,« и »Солинои Городокг* проговорићемо опширно у нарочитим дописима »Просв. Гл.* из Петрограда.