Просветни гласник

133

мерака. Под болесним рухом лубочним крије се нова, здрава храна; сељак је прима, пу знаће је разликовати од издања с Ннкољске п Илинске улице тек кроз десетак годнна, кад та права светлост излечи душевни му вид, кад оздравн болеснн му укус. „Библијско Друштво" у Петрограду увидело је, тако исто, огромну корист, коју може донети начин распродаје лубочних издања разнпм духовним књигама н Библији. То друштво је створило своје ОФење, писмене и налитане књигоноше, који крстаре по целој Русији. Књигоноша такав добива 25 руб. на месец, а мора продати месечио књига најмање за 75 рубаља, и ако мало који од њпх не прода на 150 — 200 рубаља. На „Библијско Друштво" угледало се и „Друштво за ширење Св. Писма". Год. 1886. растурило је у народ впше од 90.000 књига, међу њпма 82.000 јеванђеља, потпуних и у одељцима, од 2 коп. до 3 руб., за примерак. Обрт износи 22.660 руб. годишње. Од књигоноша својих тражи Друштво: љубав к самој ствари, безусловно поштење, знање Св. Писма у толпко, да могу простом човеку објаснити садржај појединих одељака, напослетку, „усерД1е до самоотвержетл." Прве године свог постанка 1863. Друштво је имало само једног књнгоношу, сад пх има седам, којн су продали 1885. год. 36.705 књига; остатак од 90.000 растурен је помоћу књижара, кијоска и т. д. Књигоноше друштвене показују толико енергије и пожртвовања у гаирењу Св. Писма, колико ОФење у раепростирању лубочних издања. Једаи књигоноша извршпо је 1886. год. своје четврто цутовање у Сибирију, проникнувшиу најглувља места, у дебре јакутске области. Путовање његово, вели Пругавин, то је права Одисеја, пуна борбе са свакојакпм тешкоћама и невољама. Довољно ће бити ако наведемо, да је младић тај, за 10'/ г месеци, прошао паробродом, чамцем, коњма и пешке, како где, више од 17.000 врота! На пугу свом, за то кратко време, продао је 15.000 примерака. Другн књигоноша прошао је за годину 28 градова средње Русије; трећи се бавио продајом књига само међу војницима, четврти у Фабрикама, пети у тамницама и т. д. „Наш сељак — пише Друштво у погледу рада свог — није навикао, да купује књигу у трговипи, већ је радвје узима нз руку књнгоноше; једнп можда нису ни чули, да постоји Нови Завет на руском језику; други опет, који се налазе у болницама, тамницама, у Фабрикама и т. д. не могу сами ићи да купе јеванђеље, и рко бп желели, да га имају — њима га треба донети," У последње време и просвећена руска земпросвктни гааснив а 1892.

ства, која примају на себе сваки рад, који се клонн на добро руском мужику, почеше се старати, да добре књиге продру у народ. Тако н. пр. самарско ујездно земсгво отворило је пре неколико година књижарнице на три места свога ујезда, које продају јевтино сељацима добре п ноучне књиге. За три године продано је у њима 10.000 књига. За самарским земством корачају у том правцу и друга ујездна земства те губерније. И појединци, једипо из љубави према делу народног образовања, лаћају се растуривања књига у народ. Ево шта нише о том сељак Жирновт., нз нижегородске губернпје, у једном писму Пругавину: «Јављам вам, да сам ступио у чланове-сураднике Друштва за ширење основног образовања у нижегородској губернпји. Отворио сам овде у селу малу књижарницу издања за народ, па и ако услови нису били баш најновољнији, ипак сам продао, седећи код куће и не занпмајући се специјално тим радом, у току од шест месеци, више од 1000 примерака разннх књига, на суму од 80 руб. Не можете зампслпти, како сељаци траже књиге и с каквом пх жеђи читају! Не могу да све задовољнм: један моли, да му изаберем књигу и плаћа без ценкања, други молп, да му дам што год за читање — нросто пе могу да се бранпм!.... Узимајуидела Пушкина у 6 књнга, пздање Снтина, за 80 коп. Друштво, о ком вам пишем, нотврђено је 1887. год., и сад осим главног стоваришта у Н. Новгороду, пма око 30 Фплнјала по ујездпма. То је, у кратко, рад неких друштава за ширење просвете у народ помоћу народних књигаОстаје да впдимо, шта п колпко чата средњи сталеж и пнтелигенција по градовима. Још има људи који памте, кад је у Руспји било свега 10-20 хпљада читалаца, који су куповали књиге; данас стотпне хиљада купују и милијунп читају. Кад узмемо, да у овај мах у Руспји има (осим слоб. сељачких) преко 40.000 основних школа и да свака школа пушта сваке године бар 5 свршенпх ђака у свет, онда ћемо видети, да број гшсменпх расте сваке године, у најмању руку, бар с 200.000. Свака пета година доноси, дакле, нов мпднјун читалаца, који ишту душевне хране. Једни од њих отворпли кљунове, као гладнн тићи, и говоре, као што вели и Данилевскц: „Господо, нашп књижевнпци, бацџте нам мало умне хране, достојне вас и нас; пишите за нас жедне живе књижевне речи; избавите нас од свпју тих лубочних Јерулана Л.азаревича, Милорда Георга и друге нијачарске пиће." 1 ) 1 ) Г. П. ДанилевекГЛ: »ПсЉдка в% Лснум Под*ну, € „Исторнч. В^стнигб" 1886. год. бр. 3.