Просветни гласник

134

Ти ће чекати још неко време, док велика, ирава књижевиост руска не продре међу њих. Друга пак половина читалаца, средњи сталежи, интелиге.ирја по градовима, образује се већ на великанима руске мисли и духа. Статистика, како пролазе дела Толстог, Иупшша и других руских књижевника, најбоље показује колико они читају. Год. 1885. пзашлоје пето издање дела гроФа Д. Н. Толстог, по 18 рубаља. II ако је цена бпла редативно велика, цело издање од 6.000 прнмерака разишло се за десет месеци. Одмах је бидо приређено друго, ио 8 руб., такође у 6.000 примерака (по 12 томова). То је било разграбљено за месец дана. Седмо издање, у 15.000 примерака, прошдо је такође за годину дана. Драма Толстога „Вдаств твмн" изашла је у Фебруару 1887. год.; прво и друго издање распродало се у том месецу; 7. марта дожпвела је драма још три издања. Тим начнном за дпа месеца нзашдо је пет издања, а за годину разишла се књига скоро у 100.000 примерака (93.600). Књижар Пављенков тврди, да се књиге 'Годстог, намењене народном читању, у току годнне 1887., разишде у 397.000 примерака, а свега да је деда Тодстог наштампано те године 677.600 примерака. 1 ) Год. 1887., јануара 27-ог, навршидо се 50 год., како је иогинуо у двобоју с д'-Антесом ведики руски песник Пушкин. Од тог доба постала су деда првака руске поезије народна својина. Јевтино издање Суворина, у 10 томова, било је разграбљено за некодико сахати тог истог дана, у 30.000 примерака. Суворин је издао још два издања у току 1887. г., а Павденков тако исто. У Москви појавио се читав низ нових издавача Пушкина, као: Карцевг, Снтинт>, МаракуевЂ, ЗемсшЗ, Леухинт> птд. Остали лубочницн пустили су у свет поједина дела несникова, засебно, у малим књижицама; свако дело штампало се најмање у 12.000 примерака. Павленковт. наводи табдицу, из које се види кодико се продадо, у току год. 1887., дела Пушкинових, што су их издалн интедигентни и дубочни нздаваоци: БРОЈ НАСЛОВА БРОЈ ПРИМЕРАКА

јануара • • •

• • 19 • • ■

• • 122.500

Фебруара • ■

. . 27 • • •

■ • 168.600

марта • • • •

■ • • 225.000

априла • • •

маја • • •

. . . 7 • •

■ • 68.800

јуна

јула

августа • • •

•) „Историческш В^стникђ " 1888 год., св. XXXII.

БРОЈ НАСЛОВА БРОЈ ПРИМЕРАКА септембра • ■ • • 13 215.200 октобра 8 82.600 новембра .... 6 28.000 децембра .... 9 31.800 Свега • 163 дела у 1,481.375 прим. Цнфре те говере саме за себе; оне најбоље ноказују, како је порастао број читадачке публике у Русији Треба напоменути, да тај милијун и пб примерака није задовољио све потребе; од 1887. год. иа до данас дожнчеда су дела Нушкинова још многа и многа издања. Деда осталих првостепених писаца руских не шире се у тако великом броју, једино због своје скупоће. Тако на пр. год. 1887. била су издана деда Григоронича у 10.000 прнмерака, за тим: деда Грибо^дова у • • • 10.000 примерака „ Љермонтова „ ■ • • 15.000 » „ Тургењева „ • - • • 16.000 , „ Гогоља » • • • • 40.000 „ „ Крнлова « • ■ • • 50.000 Дела Надсона доживела су за кратко време око десет издања; деда Садтикова-ВДедрина, и ако им је цена бида 20 руб., разишда се пре, него што је био иосдедњи том наштампан. Гл4бт> Ив. Успенскјн продаје се такође врдо брзо: за две године два издања, свако по 10.000 примерака. Ове године навршидо се 50 годпна, како је други ведикан руске поезије, М. К). Љермонтов, погинуо у двобоју с Мартнповнм. Сва уредништва нлустрованих и народних журнала поклонола су својпм претпдатницима дела песникова. Само уредништво „Њиве" пустило је у свет око 300.000 примерака Љермонтова. Крај ове године показаће, да се Љермонтов разишао у толико исто примемерака, у колико Пушкин 1887.-ме. Огроман развој руске журналистике показује такође како сваке године расте број читадачке публике- Остављајући то питање, да проговоримо о њему опширније у доиисима из Петрограда, навешћемо само, да се илустрација за народ, „Њива" растура у 100—130.000 примерака, да московски идустровани журнад „Царв-Кодоколг" има преко 100 хиљада, а политичке новине за народ „Св^та", што их издаје бивши шеФ генер.-штаба Черњајева, В. В. Комаров, 80.000 претидатипка, од којих више од *|з сачињава руски (гег еШ. Где су још стотине новина, што излазе у провинцији, које једино рачунају на претплату из средњег и ннжег стадежа! Шта то значи, кад „Селвсши В^стникђ ", који једино држе сељаци, јавља од месеца јуна пред 1889. да не може више примати претплату до будуће