Просветни гласник

О НАРОДНОЈ ПРОСВЕТИ У РУСИЈИ

135

године и моли нове претпдатнике, да узму новце натраг ? Из статистичких података видимо, да су на пр. сељаци новгородске губ. 1884. —5. год. примади 129 примерака разних новина („Селвсти В^стнпкг" 33 прцмерка, „Св^тт," 21, „Њива" 13, итд.); сељаци пак московске губерније претплатиди се на 350 примерака разних новвна, међу којима валазпмо: „Москов. Листокђ" 44 примерка „Русс. В^домости" 32 „ „Селвши В$сгн. 27 „ „Њива" 22 „ „Моск. В^домости" 13 „ „Св^тт." 12 ,, и т. д. „Село Метера и окодина јој (влзниковскхи ућздг, владим1р., губ.) давала је 1888. год. 134 претплатника на разпа периодична издања, од којих спада: на „СелБст? В4стникт> к • • 17 претпд. , „Њиву" 16 „ „Церкв. В^домости • • • 15 „ « „Св^тт>" - 13 „ итд. С обзиром на сталеж нретплатника, биле су новине овако распоређене; 1) сељаци 57 примерака 2) духовништво 33 „ 3) волостпбш правленјл • • • 17 „ 4) племићи, чиновници • • • 16 „ 5) трговци, Фабрикантп итд. ■ 11 „ Број иретпдатника међу Фабричким радницима расте сваке године; на веће политичне новиве обично се претплаћује по неколико заједно, а мање, илустроване, држп сваки за себе. Носледње они највише воле. У Русији је обичај, да плустрације дају својим претпдатницима на дар 5—6 сдика у бојама. Тим начином радник има чим и да украси собу, а има шта и за читање. Тако н. пр. с једне Фабрике у Иетрограду има сама „Њива" до 100 иретплатника. Да им олакша плаћање, администрација, преко Фабричке благајне, прима по 40 коп. месечне отпдате. Међу радницима налазе се и таки, којима би се могао подичити сваки виши стадеж. Тако на пр., пре неколико година умро Је прост Фабрички раднпк у Петрограду, Иван Иавлов, који је оставио после себе бибдиотеку од хиљаду свезака разног садржаја. Павлов је живео врдо скромно, ну у току дугих година употребљавао је једап део зараде своје на куновање књига, међу којима се налази осим припознатих руских белетриста н миого дело научног садржаја. Научио је читати, као одрастао младић, кад је дошао у престоницу на Фабрички

рад. Библиотеку своју оставио је Павлов школи у селу, где се родио. На свима тим Фактима као да се остварују речи К. Кавелииа: „И ако из руског друштва избијају на површину многе наказне и бодешљиве појаве, ја верујем да ће прост човек руски разумети свој задатак, развитп своју богату снагу духовну и изнети на својим деђнма Русију." # ПГта да се ради? На то питање одговаради су разни руски књижевпицп романима, од којих су неки стекди впше сдаве, него што вреде. Одговор је прост, и ако треба за остварење џиновског рада. Рад тај мора пасти на пдећа иателигенцији, као једином позвапом Фактору за тај посао. Од ње дедо народног образовања тражи непрекцдности удедању, »усерд1л до самоотвержеиа", жртава. Шта да се ради ? На то само питање одговорно је највећи романсијер руски, Толстој, донекле разуме се, у духу учења свог, једној девојца из ТиФЛИса, овако: Сви ми имамо један општи рад: да се старамо да уштедимо посао онима, који се труде да нам подрже живот, смањујући потребе своје и радећи рукама својим све, што можемо створити за себе и за друге; ну они, који стичу знања пмају још један рад: да иодеде то знање с другима, да га врате натраг оном народу, који их је васпитао. Ето, ја имам, ако хоћете, така посла. „У Москвп постоје издаваоци народних књига: азбука, аритметика, историја, календара, слика и прпча. Све се то продаје у огромној колпчинп, без погледа на каквоћу, — једино зато, што се народ привикао, и што су продавачи вешти. Један од тих издавалаца, мој познаник Снтинт., жели да дотера, у колнко је могућно, садргкај тих књига. »Посао, што вам га преддажем, састоји се у овом: узмите једну нли неколико — бндо азбуку, кадендар илн роман (највише треба раднти над нриповеткама, оне су рђаве, а мпого их пролази), прочптајте их и поправите или са свнм прерадите. „Ако поправите штампарске грешке и географске и истор;гјске несмислице, што се тамо палазе, и то ће бити добнт, јер ће се књига, ма како да је слаба, ииак продавати, само ће мање глупости ићи у народ. Ако уз то нзбаците нека глупа п неморална места, па их замените такнма, која не би кварила смисао, то ће бити још боље. Ако пак, под тим истим насловом, користећн се скелетом, напншете своју приповетку иди роман с добрим садржајем — то ће бити врло добро. Допадне ли вам се рад тај, изберпте ону врсту, у 18*