Просветни гласник

1 36

НАУКА И НАСТАВА

којој вам се чини, да можете најбоље радити и иишите ми, па ћу вам посдати књиге... Работа је, без сумње, корисна: ступањ користн зависиће од љубави, коју уложите у њу " Толстој, разуме се, није мисдио, да је то једини рад на пољу просвете народпе. Човек, К (ји је сам отварао дечје школе и радио у њима, као учитељ, знаће шта још треба раднти. Он просто обраћа пажњу младих људи, који хоће да помогну народу, на поправку дубочних издања. Мени се не чиви, као Пругавину, „да је то најмањн, макроскопски, ништавни део оног рада, што треба учи- ! нити за народ". Напротив, да је народ ових 50 год. читао књиге другог садржаја, него што су дубочне, он би данас, без сваке сумње, друкчије мисдио и зборио! На питање: Шта да се ради? одговара А. ј С. Иругавин читавим програмом рада, којим треба интелигенција и да се руководи, ширећи иросвету у народ. Навешћемо некоје тачке: I. Издавање слика и књига за народ, уз сурадњу најпозванијих представника литературе, науке и уметности. (Поправити и прерадити лубочна издања; издати јевтино руске класике, почињући с онима, које би народ, по садржају им, најлакше разумео и оденио; у сдикама упознатп народ са сдавиим руским уметницима, као што су: Вереш,агин1>, Р^нинг, Крамскои, Маковск1и итд.). II. Распростирање књига и сдика у народ, помоћу: 1) књижарница, које треба отворити но градовима, селима и засеоцима; 2) помоћу ОФења, ходебш.нка, коробеиника итд.; 3) помоћу оргааизације нарочите задруге књигоноша, који би продавали књиге за народ по железницама, по градовима и селима, на трговима и пијацама итд. III. Отварање библиотека и ччтаоница у школама, а такође у опшганским кућама, Фабрикама, болницама, затворима и т. д. Уређење преносних бибдиотека тамо, где се народ највише скупља. IV. Нарочити надзор над сдободшш сељачким шкодама. V. Стварање недељеих школа. "VI. Организација сталпих нар. читања са сли- ј кама, по градовима, селима и Фабрикама; за тим аривремених о нар. нразницима, ио вашарима, иијацамаитд.; и иреносних, путујући из једног места у друго. VII. Издавање свакидашњих новина и Јмесечног журналаза народ, ценом од 3 —4 руб. годишње. Издавање адманаха, у виду кадендара, од 5 коп. до једне рубље. На питање, од куд да се набаве средства за тај носао, позива се исти иисац на многе добро-

творе народне, који су већ жртвовали на просвету огромне капптаде. Тако н. пр. Е. Д. Нарншкинг, основао је у Тамбову препарандију, да попуни недостатак учитеља у нар. школама. Капитал, жртвован па тај циљ, износи око 2,000.000 динара. Дворски саветиик Устиновт>, у Тамбову, остгвио је суму од 100.000 руб., на нар. школе; у тој истој сврси оставио је пуковник БородаевсктВ у Харкову, 1889. год., имање своје такође од 100.000 рубаља. Пре две године судија Голннцевг, у Кадузи, оставпо је 40.000 руб. на нар. образовање у својој губерннји. Ф. И. Ушакова поклања московском университету 1888. год. 300.000 руб. на стипендије; А. М. Сибирнковг, даје 100,000 руб., а Западворовт, жртвује 145.000 руб., на оснивање томског университета и т. д. Тако мисли Пругавин да треба радити, указујући на средства, помоћу којих, уз добру вољу пптелнгенције, могло би се доћи до великих ресултата. А. МичуринЂ, у својој одбрани књиге „Что чнтатв народу?", одговара на то нсто пптање Шта да се ради ? — овако: „Онај део наше интелнгенцнје, који је свестан свог дуга пред народом, и сувише је мади, а да би мишљење његово могло утицати на ток друштвених дела и разних реФорама. То мишљење игнорпше се и игнорнсаће се све дотле, док се оно не одупре о ниже сдојеве друштва н народа. Ну мишљење народно биће солидарно с бољим делом интедигенције, тек онда, кад парод стече правог појма о својим интересима, кад нестане оне отуђеностп народне од свега, што је интелпгентно, кад се наш народ научи, да разликује међу интелигенцијом своје пријатеље од непријатеља својих, а 10 ће бити, кад се мало-маљскп просвети. Ну како да га просветимо, кад основна школа не даје ни у савременом свом стању, које не зависи од интелигенције, и не може дати ништа више, до ли једине грамотности?".... Где је пзлазак одатде?.., Излазак је у просветп народној помоћу књиге, помоћу самосталног читања по пзласку из школе, помоћу саморазвића и самообразовања бољих људи из народа и утицаја њихова на околину своЈу." Тако Мичурино>. Да народ треба образовати по изласку из основие школе, и да су за то најбоља средства читања за народ, библиотеке школске и сељачке, поправка дубочних књига и т. д. то је без сваке сумње; ну да се у самој школи не да ништа радити, да из ње не може сељак изнети ништа више, до ли једипе „грамотности" у том се ја ие слажем с Мичурином. У основним школама даје се радити ц много радити. Интеди-