Просветни гласник

О НАРОДНОЈ ПРОСВЕТИ У РУСИЈИ

гевција, кад би хтеда, могла би узети све слободне сељачке школе у своје руке, а то је тек рад, и то велики. Да је то тако, навешћу неколико ч>аката, који су се догодили у унутрашњостп, „ вђ глухихг уголкахг деревенскоЗ Роши." Из кобељачког ујезда, иолтавске губ., иишу журналу „ Неделл " да је кћи тамошњег поседника В, И. Кариова, отворнла прошле године народну школу. Г-ђица Карпова је образовано девојче од 18 год., свршила је курс у тамошњој прогпмназпји, на дошавши до уверења, да је срамота младом човеку да троши своју снагу на тоалете, на играње винта и лов на младожење: ступа она бесплатно, као помоћннца, у једну школу у свом ујезду, ради тамо годину дана под руководством нскусне учитељице, полаже пред комиспјом „пробннб урокт.«, и одмах даје молбу, да јој допусте, да може у свом селу отворити нар, школу. Кад је јавила околним мЈЖИцима и козацима о својој намери, записало се одмах око 40 ђака. За учење она узима по 5 руб. годишње и воз сламе за огрев. Књиге пак п уџбена средства набавља на свој рачун. Ессе ћото! У селу Марвевци (петровски ујезд, саратовска губ.) нема земске школе, а најблпжа удаљена је на 10 врста. Сељаци најме каквог старог војника или каквог „грамотеја", па деца за читаву зиму једва науче срицати. Г-ђа ГОматова, жена тамошњег поседника, отвара бесплатну школу у свом дому, у којој учитељ под њеним надзором учи децу. Деце има толико, колико може да стане. Иругавин ппше, да је походио ту школу пет месеци после дана, кад је била отворена. „Сви су ученпци, вели он, правидно и јасно чигали и знали да разумно кажу прочитано, говорили су ва изуст молитве и лепо декламовали научене песме. Свецем а и радним даном у вече, г-ђа ГОматова образовала би хор из својих ученика, па би их пратила на ројалу. Певали су духовне песме, а такође дечје и народве. Треба видети, како воле деца школу и осповачицу њену. Шкода има и малу бнбдиотеку из дечјих и народних књига, које врло радо читају и оцевп и деца." У селу КЗрвевци (черниговски ујезд) кћи тамошњег носедника, пређ. студенткиња „Гервевскихт. Курсовг," А. А. Бакуринскаа, купила десетину земље и подигла на њој лепу шкоду, по свима правилима Хигијене, у којој учи беспдатно сељачку децу. За нрва два дана занисало се 50 ђака, тако, да млада радница на просвети већ трећег дана није их могла више примати, јер није било места. Већина деце има од 13—16 год.; свима им је претило, да остану целог века неиисмени.

У мценском ујезду (орловска губ ), у селу Старухином, ради већ неколико десетина година, с ванредном вољом, на нољу народног образовања Ел. М. Лкушкина. Благодарећи њеној школи, коју је подигла својим рођеннм средствима, и мало и велико, у селу и окодини, научило је читати и писати. У шкоди има и дивна народна библиотека; тамо се приређују и читања за народ. 1 ) Такп примери показују да покојни Мичуринт. нема ираво, кад тврди да се у школи не да ништа радити, већ само изван ње. Да таких одушевљених снага, као што су Карпова, 10матова, Бакуринскал, Алчевска итд. има на стотине, рад грамотеја прешао би са свнм у руке просвећене иителигенције, а слоб. сељачке школе биле би најшире поприште за тај рад. Ну у том правцу не треба да раде само иојединцн, само учитељи и учитељице по градовпма у недељиим школама, а поједпне младе девојке по селима, већ сваки интелигентан човек руски, који живи у народу ц који му добра жели. Да су нешто оне хиљаде младих снага, што су дале живот свој за разне утопије, пошле тим путем; да данас нешто оне стотине лекара руских, што живећи у Петрограду и Москвиумиру од глади, пођу у дубину Русије; да сви они мдадићи руски који говоре лепе фразе, теже за високим положајем а гладни седе на ниском, пусте се као народни учитељи међу сељаке; да све оне девојке, које проводе време у беспослици, а веде да живе идејама 60-тих година, пораде у правцу својпх сестара Карпове и Бакуринске; да се сви они лате посла мирно и достојанствено, с жаром и љубављу, без икаквих смерова насиља н преврата, не у име идеја и утопија, којима народ нити је дорастао, нити пх разуме, нити су му потребна, већ једино у име просвете народне: како би бр;зо, тим свестраиим, систематским и постепеним радом, постао од руског мужика просвећен човек, даљи носилац културе на исток! Нек интелигенција прими на себе и рад лубочника и ОФења, нек подиже народне библиотеке н приређује читања за народ, нек узме у руке своје основне шкоде, ступајући у ред учатеља и свештеника, нек замени својим радом рад ,,грамотеја" п „мајстора«, нек отвара читаонице и недељне школе, нек сваки интелигентан човек врши у том правцу своју дужност, трезвено и с достојанством који показује зрела човека и паметног пријатеља народног; па ће тај свесии рад разоружати неповерење владино, која због некадањег рада једног ') 0 школи г-ђе Адчевске и харковског круга, о раду С. А. Рачинског и Н. 0. Бунакова проговорићешо у доиисима „Пр. Гд." иа Петрограда.