Просветни гласник

К1БИЖЕВНЕ ОБЗНАНЕ

139

Обе ове књижице једнаке су и по постанку и по даљој судбини својој ; обе су темати, награђени двема најбољим наградама, на Видов д:ш прошле године. И ако припадају различним врстама историјских радова; и ако су им задаци са свим различни, — оне ипак, имају у суштини, доста заједничкога међу собом. Што је најглаипије, обадве се одликују оштро и правцем и карактером од осталих историјских радова у насг.

Књижицу, која говори „0 облицима својине« у нашој историји средњега века, стављамо на прво место. То чинимо с тога, што је бољом наградом награђена, и што само питање, којим се занима, питање о упутрашњем уређењу старе српске државе како у погледу социјалном, тако и у погледу имовинском, — долази на прво место, по важности, међу свима нитањима, што се тичу наше историје тога времена. Али, колико је год то питање важно, толико је — може се рећи — и замршено , слабо испитано у суштини, а мало објашњено у појединостима, наравно, у сразмери према осталим питањима из наше историје тога доба. Томе није узрок, као што неки мисле 1 ), тежина и сухопарност самога питања; напротив, особитп карактер нашега народа и његове ориђиналне црте у природи, култури и национално-политпчкпм односима имају необичне занимљивости и привлаче, у највећој мери, пажњу и обичних посматрача и учених људи. Томе за доказ могу служити многобројни списи наших и страних радника, о различним гштањима из наше историје, за чију је обраду потребан такође велики и труд и знање. — Прави узрок тој појави треба тражитн мало по даље; треба га потражити у количини и каквоћи научне грађе, којом би се пспитивач могао користити у свом раду, јер од ње и научне разраде њезине, највише зависи правилна и свестрана оцена сваког историјског питања. Ми смо до скора у погледу поуздане историјске грађе били веома сиромашни, и тиме се само и може објаснити Факат, што се дотле ретко који истраживалац и могао дати на детаљније и темељније обрађивање каквог замашнијег питања. Истом у новије време, као што умесно помиње проф. Флорински, — захваљујући издању драгоцених докумената ватиканске, дубровачке, млетачке и др. архива и специјалном проучавању византијских летописаца, — створена је могућност, да се може поузданије говорити о разним питањима, нарочито из културне историје. Тако се , у малом размаку времена, у којем је објављено прилично споменика, 1 ) Међу ове додази и наш иисад.

јавило већ неколико радова на пољу наше старе културне историје, међу којима четири епецијално расправљају питање о поједчним имовинским облицима тога доба 1 ). Ну, сви ти радови, ма колико да су важни и интересни за нас , ипак нису, још ни из далека, исцрпно и свестрано расправили поменуто питање, а то с тога, што оно мало поуздане грађе, коју имамо у белешкама паших и страних летописаца, може прилично послужити за објашњење политичких прилика у старој српској држави, али је за питања о друштвеном стању у опште још недовољно. Што је најглавније, хрисовуља и грамата старих наших владалаца , које чине главну помоћ у решавању ових питања, — има врло мало; па и оно што имамо, слабо је систематизочано и већином научно још необјашњено. Ова тешкоћа, дакле, у расправљању ових питања састоји се у том, што пмамо мало поуздане историјске грађз. Кад то свс знамо, онда је, свакако, врло не • срећна она мисао пишчева , којом почиње своју раснраву и која гласи: »При изучавању различитих облика својине у нашој историји средњега века, наилази се на једну тешкоћу која се састоји у том, што се живот народни крета.0 у нааред (!) , па према томе се н облици својине мењали«. Колико је велика ова несмисао и колико је писацуопште мислио, кад ју је исписао на челу своје расправе — о том није погребно разговарати ; довољно ће бити, ако је оставимо чптаоцима. дајој се диве! За нас је много важније то , што је писац, опијен њоме, покварио једну добру половину своје расправе. Он, — јеверан првој »мисли« својој, а имајући на уму »Фазе, како у економном , тако и у политичком погледу«, кроз које су Срби прошли од свога доласка на Валканско полуострво (!?) па до измака средњега века, — поделио рад свој на три одсека : а) облици својине у оно доб а, кад се Срби доселише у ове земље (кад ове речи прочита човек, који бар колико познаје нашу стару историју : он ће још у напред моћи да представи какве га куриозности чекају у даљем току ове расправе) ; б) облици својине у доба преласк» српскога народа из илеменског живота у државни живот ; и в). облици својине у доба ср пскога краљеаства и царства. 2 )А. А. МаиковЂ. 0 Земелвнои собственности вг древнеи Серб1и (Чтети 1867.) — Что такое проша вв древнеи СербЈи (Чтешд 1868. вњ. I). — В. В. Макушев*. 0 пропи1.] вђ древнеи Сербш (Журн. мин. нар просв.—Сентабрв 1874.). — ©• И. У с п е н с к 11. Значеше византШскоВ и »жносдавлнскои протн (Сборникг статеи по сдаванов^дЈнш, составденнни и изданнаи учениками В И. Ламсшскаго итд. — С. Петербургг 1883. стр. 1—32). — 6т. НоваковшА- Гдас I. Пронијари и баштиниди (Спахијеи читлук-сахибије). Придог к историји непокретне ииовине у Србији XIII—XIX века. Београд 1887. —