Просветни гласник

168

У III. разреду читање треба да је брже и течније него у другом, а у IV. разреду треба да се постигне потиуна брзина и течност у томе. Али у читању вије ностигнут циљ и довољан успех, ако је читање само течно п брзо, а пема п иравилности (природности и лепоте) и разумевања онога пхто се чита, као што диљ и успех нису постигнути ни онда, кад има довољно разумевања, алије читање споро и неправилно. Зато наставнцци треба да обрате пажњу и еа разумевање и на правплност самог читања. Поред садржине поједпних чланака, ученици треба да разумеју и значење појединих речи и реченпца, које се у члаицпма палазе. Прп томе су у главном два оачина рада: или наставницп сами, пре чптања, испричају садржнну чланка и објасне поједине теже речи и реченпце, — или ученици, читајући уз прииомоћ наставиика, сами сазнају садржину чланка. Оба ова пачина су добра, н оба треба да су застуиљена у основн. школи тако, да први преоблађује у млађим, а другп у старијим разредима, Наставницн, који раде само по првом начпну, греше у томе, што не вежбају ученике да и сами сазнају и разумеју садржипу књиге, него очекују да им други унек у томе помаже. Чптање је најмоћнпје средство за самообразовање и даље лично усавршавање. Зато се оно мора потпуно савладатп и изучити у основној школп како са стране техничке, тако и са стране логичне и естетичне, да га ученпци не само никад заборавити не могу, но да им оно буде мила забава и поука целога живота. Основна школа одговориће тек онда своме правоме задатку, ако буде дала народу аисмену омладину. Иисање. — У I. разреду писање ночиње после довољне припреме за то. Пошто ученици већ стекД потребну спрему у томе, наставници ће пазити на иравилност у писању како у I., тако и кроза све друге разреде. У I., II., и III. разреду ученици ће аисати крупнијим словима, а тек се у IV. разреду долази на писање по једној линији. У старија два разреда програмом за српски језик проиисана су и писмена вежбања, да ученици прочитане и научене чланке исписују евојим речима. То није ученицима лак посао: зато се таква вежбања морају вршити уз потребну помоћ наставникову и под његовим упуством и надзором. Наставници, код којих ученици писање слова, речи и реченица, као п иоменутих писменнх вежбања врше сами, вап школских часова, било у школи или код своје куће, нпкако не могу иостићи тражени успех у томе. Ученици на тај начин могу утрошити много труда и исписати много прописа и вежбанака, па опет да писање нема ни лепоте, ни иравилности, нити вештине у самосталној изради писмених задатака. Зато препоручујем наставницима да писање већином врше у школи, где ће ученици под њиховим надзором и упуством иисати прописе и писмена вежбања; а писмени радови и вежбања ван школских часова треба да су ређи и тек после сличних вежбања у школи. Овде још обраћам наставнпцима нарочиту пажњу на коректурни посао при вежбањима. Еао што Је и у програмима, на свом месту, поменуто — ученнчке погрешке треба тачно и марљиво исправљати, како у самим про-

писима, тако и у потоњим иисменим саставима, а у старијим разредпма послужити се и узајмичним учепичким нрегледом и иопранљањем израђених задатака. После дужега редовног псирављања наставпнчког ученицп ће се и сами свикнути на тај посао, и често, ие опазивши своје погрешке, лакше пронаћн учињене неправилностп у раду свога другара. Граматика. — У нижој основној школи граматици је циљ, да помаже разумевању ноједнних говорних и књнжевних израза и нравилној употребп речп у говору и писању. Њој овде не може бити задатак научно изучавање свих граматичких нравила, те ни оно историјско тумачење облика и појединих изузетака, него само арактично аознавање врста речи и њихових иромена, разликовање значења и уаотребе њихове у живом говору и у читаним чланцима из читанака. Уз то ће наставнпци обраћати особиту пажњу поправљању погрешака у говору и писању код својпх ученика, те и овим, тако рећи, негативним путем утврђивати практично изучена иравила иоЈединих делова наукс о језику. А још веће старање за исправку погрешака у говору треба наставници да уложе онде, где месни народнн говор знатније одступа од књижевнога језика, јер ни једно правило и дефиниција неће вредети, ако се у говору и писању не буду примењивали, и ако учење граматике не буде утицало на правилност говора и писања оних који се уче. И у крајевима, где се чују многобројније и веће неправилности у обичном, свакидашњем говору месном, школа може много да учини не само у речима и њиховим облицпма, него н у самом акцеиту, за што нам најбољи доказ иружа успешни рад, у том погледу, народних школа у оним земљама, чији се дијалекти једнога језика јаче разликују међу собом, него наш језик од појединих сродних му језика. Посебице још пма се наиоменути наставницима, да је програмом одређено граматичко градиво у II. и III. разреду тако мало, да се могу и с најслабнјим ученицпма не само успешно обрадити све тачке његове, него и, ради потпунијег разумевања и иотребне заокругљености при изучавању, додирикатн и све друге тачке из граматичке наставе, које стоје у јакој непосредној везп с оним што се, као парочито прописано, мора изучити. Тога ради ће се поименце у III. разреду код 5. тачке о глаголима обратити парочита пажња на то, да се правилно схвате и науче облици, којима се исказује глаголска радња у сва три лица једнине и множине. Па да би се то што боље постигло, како је овом тачком прописано, за садашње време, неизоставно је потребно научити и облике свпју тих лица и у арошлом и буду&ем времену, јер се само тпм упоредним путем и може доћи до сазнања најтсже граматичке представе из ове области — садашњега времена. Осем те непосредне користи од обрађивања ирошлога и будућег времена ради бољег познавања казаних облика садашњега времена — велика ће помоћ из тога настатн за потоњи рад у IV. разреду, чије је наставно градиво из граматике морало изаћн сразмерно знатно веће од прописанога градива за III. разред.