Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДЕО

169

Декламовапе. — У основној школи декламовање нма знатне васпитне (моралне и естетичпе) вредности. Л.епо, правилио п жпио, а природно и с осећањем исказизање мисли јесте најсавршенпји облик људскога говора. Да би се, пак, то иостићи могло, наставници ће биратн такве декламацпје у прози и поезији, које ће ученици моћп разумети; а предавајућп декламацнје, објашњаваће садржину њихову, како би ученпцп појмилп шта се декламацијом хоће да искаже. Тек после тога ученнке треба вежбати да то исказују лепо и природно. Учењем декламацпја вежба се и јача п детиње памћење, а и говор се у лепоти и нравилности дотерује, Зато ирепоручу,јем наставницима да деклановање узимају редовно преко целе годнве, а наставницима оних школа, где месни говор више одступа од књижевног језика, препоручујем да декламовање не само редовно предају, него да, по могућности, пгго више декламација узпмају. За сада ће се узимати за декламовање само ствари т читанака, докле се нарочито не пропише шта ће се у коме разреду декламоватн. Оно што се одреди за декламовање морају знати сви ученици. 2. Словенски језик. У нижој осковној школи циљ је овом предмету, да ученике упозна са словенском азбуком и језиком којим се наше богослужење врши, у исто време да ученицима олакша разумевање молитава и црквених песама, које у основној школи уче, те да се на тај начин одржи иотребна веза школе с црквом. При предавању овога предмета наставници ће упоређпвати словенска слова с данашњим нашим словима, истичући, при том. разлику међу њима и обраћајући нарочиту пажњу на она слова, којих нема у данашњој нашој азбуци. За чатање аностола у црквп наставници ће сами одабрати, према ступњу учињеног напретка У словенском читању, у почетку краће и лакше, а доцније и -геже и дуже аиостоле, које треба читатп у цркви, нарочито о нашим већим црквеним или државним празницпма. Тако исто, докле не буде израђена нарочита читанка по новом програму за овај предмет, наставници ће сами одабирати нарочите чланке, на којнма ће вежбати ученике у читању нашег старог правопнса. 3. Р а ч у н. Циљ је рачуна у нижој основној школи, да развија логичко мишљење и да вежба ученике у иисменом рачунању, у обиму овога ирограма тако, како ће моћи решавати рачунске задатке, који у животу долазе. По важности рачун заузима друго место међу предметима, којн се уче у основној школи. Читање, писање и рачунање Јесу наЈпотребнија знања У грађанском животу. Зато се овим нредметпма н мора поклањати најглавиија пажња.

Све рачудске радње могу се свести на двоје: на поимање бројева и логпчно схватање бројних комбинација. Поимање бројева учи се очпгледним посматрањем. Рачунаљка, књпге, дрвца, коцке, каменчпћи, зрна и друге сгвари јесу средства за рачунску наставу ноимања бројева, нарочито у прво доба, кад се путем чулног посматрања теку основне представе о велпчпни бројева. (Јпрам овога доиуштено је ученнцпма I. р. с почетка рачунање на нрстпма, п не треба им то забрањивати. Мало но мало, кад им ностану јасне и појамне представе бројева од 1—10 или од 1 — 20, ученици ће и сами престати с рачунањем на нрсгима. Другога течаја и на крају првога разреда већ не треба да се нађе ни један ученпк, којп ће се при рачунању помагати прстима. Без многих п разноврсннх ствари, као и без ноређења с другим познатпм бројевпма, не може се ни утврдити појам о новом броЈу. Наставници који своје ученике уче рачунању без очигледннх средстава, не могу ученицима никад дати јасне представе о бројевима, и у њиховој школи рачунско знање, поред непрестаног понављања, неће се моћи утврдити. Као и све друго, тако и очигледност у рачунању треба да има својих гранпца. С њоме не треба ићи у бескрајност. Чим очпгледност постане непотребна, треба Је оставитп п прећн на апстрактно (замишљено) рачунање. Где се иак при апстрактном рачунању опааи, да ученицима нису јасни бројни одношаји и друге комбинације, треба се одмах вратити опет на очигледност, на коју се увек апстрактно рачунање мора ослањати. После очигледног носматрања и давања представа о бројевима треба прнменити познато педагошко правнло: Ионављање је мати наукама. Зато ће наставннци ово нравило нарочито у рач\ну иматн на уму, ако су ради постићи добар успех у своме Раду. Тек после утврђеног нојма о бројевима може се приступити другом делу рачунања — усменом п писменом рачунању и решавању задатака. При узимању задатака наставницн треба да избегавају задатке какви се у обичном жнвоту не налазе, и да узимају највнше такве задатке, какви су обични у животу људп онога места у коме је школа. У иоследње доба ушло је у обичај, да се с рачунским задацама много парадира. Задају се такви задаци каквих у животу нема, да се само задиве слушаоци ученичком бистрином и извежбаношћу, а овамо се не умеју израчунати ни много простије ствари из самога живота. Ово не треба од сада никако више да буде. Место рачунања с једначинама, у којима се задају неке празне и пуне замишљене кесе, треба прећи на практично поље рачуна, за које се налази доста грађе у самоме нрактичноме животу. При решавању задатака, пак, треба особито пазити на то, да ученици изводе логично (с разумевањем) све рачунске радње. Јер где тога нема у лисменом или усменом рачунању, тамо се сав рад своди на рачунску дресуру. Непрестанин понављањем једних истих задатака могу се ученици, и без довољног разумевања, научити да лако и брзо рачунају писмено и усмено, али то није прави усиех, који се у рачунању тражи. То је дресура, која