Просветни гласник

170

пе развија него убија логичко мишљење, а не доноои ни веднке користи знању рачуна. И у свима другим предметима, а у Рачуну и Српском језпку нарочнто је нотребно да пстакнем наставницпма педагошко начело саморадње. Већину проналазака у свету измислилн су самоуци. По том се види колпка је вредност саморадње свуда, па и у основној школи. Зато ће се наставници постарати, да им ученицн сами изналазе правила рада и сами изводе закључке — где год то могу учпнпти. Доведени ученпци до открпћа, увек ће брзо и лако самп сткоритн правило. Поред тога, што се ученнци, руковођени вештим наставником, тпме навикавају на изналаске и на логичко мпшљење, они ће самосталним изналажењем стечене истине и правила увек дуже памтити од оних, које су олако паучене н запамћене. Колико ће се у ком разреду морати ирећн рачунске наставне грађе до краја годнпе, видн се из програма, а овде је потребно, зарад бољег разумевања, да скренем паставнпцнма пажњу само на поједина пптања, која им могу бити у нечем нејасна. У I. разреду рачуна се усмено у све четпри радње рачунске, а писмено само у прве три. Ово рачунање у разннм врстама рачунским треба да иде упоредо, а не једно после другога. Код свакога броја, који се учи и с којим се рачуна, треба да дођу задацп усмепи пз све четирп, а ппсменп само из прве три рачунске врсте. Никако се не смеју рачунати рачуаски задацн било писмено било усмено чнтавим недељама само из једне р^чунске врсте, па посде тек прећп на другу врсту рачунања. Сваком, пак, нисменом рачунању треба да претходи усмено. И ако се сви предмети могу употребити као очигледна средства прп рачунању, опет свака школа мора имати руску рачунаљку са стотину кугдица, распоређенпх подједнако на 10 шпнака. Нарочито за I. и II. разр., где треба очигледност н усмено рачуњање да претежу, мора се имати једнако при руцп ова рачунаљка. Сем осталих добрпх страна, ова је рачупаљка п зато најбоља. што се помоћу ње лако одржава пажња у целој школи, и што се сви ученици подједнако у Један мах занимају. Оно што се с једним учеником рачуна продази у исто време кроз гдаву свих осталих. Има наставпика који мисле да не треба захтевати од ученика да науче па памет маду таблицу множења и дељења, која се креће у оквиру бројева од 1—100, мпсдећи да је такво учење „механизам" и да је то нека „стара метода", по којој се тражи учење ових таблица на памет. Овако је мишљење у основу погрешно. Механизам је оно, кад се туђе мисли и речи без разумевања честим ионављањем науче на памет, а кад се нешто иотпуно разуме, па се због лепоте иди практичне употребе и вредпости научи на памет, то није механизам. Има много стварн у основној шкоди, које се морају научити на памет и до века памтити. Тако је и с малом табдицом множења и дељења, која се мора потпуно изучити па памет још у II. разреду.

Цри усменом рачупању ученпци не смеју никако рачунатп с цифрама у гдави но с бројевима. Замишљање циФара н рачунање с њима не може се никако назвати усменил рачунањем или рачунањем пз гдаве. С тога је у програму означено да сваком ппсменом рачунању треба да претходп усмено рачунање, нарочито у нрва два млађа разреда, како би се ученици сачували од ове погрешке, јер се тек при правом усмепом рачунању развија моћ ученпчког мишљења, поимања и комбиновања. У IV. разр. нпје одређен максимум, до кога ће се рачунатп. С овпм разредом свршује се нижа основна школа, а већина ученика тиме завршује свеколпко своје школовање и иде у живот. С тога је потребно да се ученичко знање из рачуна прошпри, колико је год више могућно. По себи се разуме, да и овде треба ићи поступно, алп тако, да ученпци IV. разр. задобију у рачуиу представе о ведичпни бројева, који им могу доћн у практичном животу, н да величпну тих бројева могу и писмено и усмено представљати (број становника у Србпјн, површпна Србпје у квадратним километрнма, број Срба у онште, количина годишњег извоза жпта пз Србије у килограмима, птд). Рачунање комбиновапих задатака из живота, што се у програму помпње, има се разумети тако, да наставници, као п у обичном рачунању, задају ученпцима задатке из живота, у којима има некодико рачунских радња. Како је овим програмом унето п у неподељене школе рачунање с десетним разломцима, јер је врдо потребно, пошто је у нас уведен десетни систем мера и новаца — то нрепоручујем наставницпма, да га у својој школп по програму изведу. Десетне, стоте и хиљадите дедове наставницп ће објаснпти н показатп на мерама и новцима, п кад усмено утврде појам о тим дедовима, онда ће прећи на ппсмепо рачупање разломака. Из овога програма наставници ће впдети да се усмено рачунање сматра као основа писменог рачунања и да зато претеже у млађим разредима. А пошто се већ стече извесна вештина у усменом рачунању, онда се оио мадо ио мадо потискује тако, да у IV. разреду са свим претеже писмено рачунање. 4. Земљопис. У нижој основној шкоди наставом из земљописа треба учепвци да добију појмове о простору и месту српских земаља, о ономе што се на њима надази и догађа, и да се умеју у томе простору добро оријентовати. У овоме предмету најпотребнија је примена педагошког правида: да треба пћи од ближега даљем и од познатога непознатоме. Зато је програмом п прописано учење земљописа тако, да се почне од школе и њене околине, те да се поступно иде даље. УII. разреду треба ученици да добију основне појмове за изучавање земљописа, а то ће се постићи само чешћим издетима у окодину и посматрањем онога што се тамо надази. Као важна сред-