Просветни гласник

ства при томе су, поред носматраља, мерење и цртање. Осаов земљогшсу подаже се у II. разреду. Сви главнпји земљонпсни појмови имају се сазнати и изучитн у овоме разреду. Ово почињање земљописа зове се елементарнп ступањ земљоппсне наставе с тога, што се путем непосредног чулног опажања задобнвају основне представе о простору и орпјентовању у њему. Свакн ученпк у II. разреду треба тако да нозна п нзучп своју околпну, да се може с тачке, на коју га наставнпк посгавн, орпјентоватн према свакој другој тачки познате му околпне, п да то нопмање може и писмено цртањем на таблп представити. Добра земљоиисна настава у II. разр., где се изучава само ближа околпна, служи доцније као јака основа за брзо, лако и нравплно поимање и оријенговање у већнм и даљим просторпма, који су изван домашаја чулног опажања. С почетка, изучавајући околипу,у овоме разреду ио нрограму има се учитп о годишњим временима, некнм прпродним нојавама и некпм једипкама из Јестаственице. Али томе ннје цпљ опширно изучавање тих појава и једннака, него внше скретање пажње на оно, што се на земљи у разно доба догађа и што се на њој налази. Зато је програмом одређено шта ће се од тога у ком добу годпне изучаватп, и код јединака из Јестаственпце зато је напоменуто, да ће се нарочита пажња обратити на сличности и разлпке. У III. разр. треба продужнтп учење земљописа, почевши од онога што се у II, разр. учило и прелазећи поступно прво срез у ком је школа, за тим остале срезове п цео округ. Округ у коме је школа треба изучити опшпрннје, а у осталим окрузнма треба узимати само главнпје стварп. После свију округа, треба прећи преглед целе Србије, и у томе прегледу треба све дотле научепо довестп у везу, пстичући главније реке, планпне, равнице, места и др. п главнпје одлике појединпх крајева наше домовпне, како би учеппци добнли што јаснијп појам о целој отаџбпни својој. Као што се у III. разреду опширније пзучава округ у коме је школа, а остало краће, и у прегледу целе Србије доводи у везу све то: тако нсто у IV. разр., кад се већ зна Србпја, треба укратко прећи све српске земље (узимајућн мањн број главнијих река, планина, места и др.), и у нрегледу српских земаља треба све дотле пзучено довестп у везу, дајућп појам о српскпм земљама п карактерним особинама поједпних крајева. Изучавајући поједине српске земље, не треба на ситно п:магати тачне границе областп, јер то основној школп није главно, већ треба тражити од ученика само да знају околне земље, које се граннче с оном која се изучава. И у другим предметима, а у земљоппсу нарочито, наставници не треба да губе пз вида оно педагошко нравило, које велп : не узимај много, али што се узме нека се изучи добро. Цртање карата, показивање слика и пстипских ствари, које представљају места, становнпке и њихове обичаје, пропзводе и друге особине појединих крајева, као ц упоређивање непознатог с по-

део 17 1

знатнм, врло су важна средства за разумевање и утврђпвање појмова из земљописа. Зато ће се наставнпци старати да тпм средствима олакшају својпм учепицима разумевање, колико више могу. Цртање карата знатно помаже разумевању п памћењу појмова из земљоииса, али то није децп дак посао. Зато наставницп, пре цртања, треба да чпне с ученпцима излете у окодину и да пх вежбају да сразмерно смањују и картом представљају оно што су впдели. Прн томе наставнпци треба п сами да цртају карте на таблп и да објашњавају ученпцпма како се земље представљају картом. 5. Српека историја. Циљ је овога предмета у нижој основиој школи, да, упознавајући ученпке с најглавнајим догађајпма пз грпске нрошлости, развнја љубав према своме народу п да преко осећања снажи вољу за јуначка и добра деда. Према томе исторпја мора васпптавати. Без васпитнога циља исторпји нема места у осн. шкодп. Позната је истина, да дечји ум ппје у стању схватити и разумети све узроке и последпце иоједннпх догађаја, нитл цео хронолошки ток, којп је псторијом обухваћеи. Зато ће наставппци прп нредавању псторије обратитп највећу пажњу на поједппе најважннје догађаје н њпх представпти што могу живље и простпје Нарочито се тражи од наставника да свакн догађај иропратн љубављу п патрпотскнм осећањем, како бп што јаче утицао на срца својпх ученнка. У нижој основној школи псторија и не може бпти нпшта друго него говор срца срцу. Да бп се историја шго очигледније предавала п патрпотпзам трајније усађивао у срца ученнчка, наставницн ће иредавања псторпје доводпти у везу с оним, што се пз земљописа учило, и старати се да очигледнпм средствима олакшају попмање п памћење догађаја пз ирошлостп. У историјп најтеже пада ученицпма да се орнјентују о времену кад је нешто било п о месту где је нешто бпло. С тога прп излагању историјског материјала треба увек ово нматн на уму и сваком догађају тачно одредити место и време. Као очигледна средства у псторијп сматрају се депе и истпните слике нојединих личностп, догађаја и исторпјскпх предмета, остаци од старина и градова, старп новци, хронолошке таблице и знатна псторијска места. Где год буде таквих места п старина, наставници ће, по могућности, предавања код њих вршпти. И тек после свега овога, као помоћно средство за памћење, може се уиотребптп псторпјска карта на којој би била обележена места поједпних псторпјских догађаја. Изучавање историје почиње се у неколпко још у III. разр. у предавању животоппса. Прп нредавању историјских биограФпја наставнпци ће гледати да више истакиу њихове важније заслуге за отаџбину, изостављајући, при том, снтппје догађаје, који не стоје у јачој вези с исторнјом. Доказано је науком да се особине предака наслеђују. Ово особиго вреди у васпитавању чи-