Просветни гласник

НАУКА И. НАСТАВА » '

1 86

других прихода, и од приређених забава. Од прихода из овога Фонда потпомаже се сваке године око 50-оро сиромашне деце, која покажу успех нз свију предмета добар. Највише се снабдевају потребним учидима, ну поред овога даје им се и новчана помоћ. Гимназијске зграде. —До сад је гимназија бида смештена у две зграде : владичином конаку и старој гимнаапјској зграда, а сад је подигнута и трећа зграда у дворишту старе гимназијске зграде. Али ће се све три морати задржати због великог броја ђака и кабинета. Учионице су доста подесне, али места за смештај учнла и употребу њихову при предавању нема нодесних. Наотавничка одоуства - Ниједанчасодшколе у току целе године није изостала учнтел>нца женског рада I., IV. ц VI. разреда, а сви остали наставници имали су по неколико изостанака с разних узрока. Дуже време одсуствовали су, као што је већ иоменуто, дпректор н један проФесор, као нар. посланици. Један је наставник одсуствовао дуже време и умр'о, а други због полагања проФесорског испита такође је одсуствовао повише.

Подносећи овај пзвештај погписани се усуђује учинити ове напомене: 1. За набавку учила најподеснији је начин одобрити гимназијп неки кредит, из кога би наставници нмали набављати потребна учила за своје предмете, под надзором управе гимназије, а решењем савета нроФесорског. 2. Да се нареди, да државна штампарија шаље сва своја издања гимназијскии књижаицама, исто онако, као и Народној Библиотецн. Кад се поред овога пруже средства, те да наставници, нарочнто предавачп природних наука, буду и поред добре воље за пауку, принуђени да своју околину изуче и прикупе разне збирке природних тела, а нарочито биљака, животиња и минерала, којом нриликом и ученици могу да се такође очигледно упознају с оним предмегима, које у школн уче, и да приберу себи дено уређене збирке (хербарије, колекције инсеката н т. д.), онда ће ресултати наставе битн много виђенијп и успешнијн. 11. јуда 1891. год. у Шапцу. Директор шабачке гимназнје, В. Мдаденовић..

НАУКА И НАСТАВА

ФРАНЦУСКА И ЕНГЛЕСКА РЕВОЛУЦИЈА КУ^ДТУРНО-ИСТОРИСКА ПАРАИЕ^ДА ОД Драг. М. Павловића (нАСТАВАк) II. Бнглеска револуција Нешто из политичке иоторије пре инвазије норманске. — Инвазија Нормана. — Почетак енглеске уставиости. — Узроци, који су помогли развићу енглеске уставности (маритиман положај Енглеске; примогенитура; слабоет Феудализма). — Развитак парламентарности под Шантагенетима. — Црвена и Бела Ружа. — Тудори и Стуарти теже апсолутизму. — Материјални и умни развитак војују противу апсолутизма. — Сукоб слободоумног духа у религији и политици с апсолутизмом у религији и политици. — Револуција. — Кромвел. — Реакција. — Друга револуција. Досадањим излагањем познали смо се скултурним развитком јевропскога друштва до доба, када се збила прва енглеска ре-

волуција. Видели смо да је јевропеко друштво пошло нагло путем прогреса, да су му постали неподесни дотадањи облици живота, те је тежило новијим, савременијим, подеснијим за развитак својих подобности. Пут прогреса није био уравњен, углачан; на њему су стајале огромне препреке. Пробуђеноме духу човештва, који је тражио да раскине ланце аукторитета у моралном и материјалном животу, стајали су насупрот интереси и традиције старог привилегованог друштва. Прогрес и реакција у моралном и материјалном животу имали су да поделе мегдан. Поделили су га прво у Енглеској. Прва победа прогресивних идеја задобивена је на земљишту Енглеске. А то је са свим и природно и разумљиво, јер је у Енглеској било и највише погодаба за победу. Хоћемо ли да се упознамо из ближе с ресултатом победе пробуђеног духа човештва над духом старога времена, потребно нам је да се познамо с најважнијим