Просветни гласник

192 наука

Јован Без Земље би побеђен и потписа Ма^па Сћаг1а Нћег1;аШт — камен темељац енглеске уставности. М. Сћаг1а признала је повластице племства и свештенства, личну и имовну безбедност грађана, слободну трговину без насилних царина, одузела је од краља право ударања намета и пореза, супсидија и т. д. и т. д. Изабрани бише 25 конзерватора слободе. Н>их бирају племићи, који су имали да чувају уставне слободе М. Сћаг1;а-е. Слободни пак грађани бираше из сваког граФства по 12 ритера (из нижега племства — §еп{;гу), који ће достављати конзерваторима све повреде М. Сћаг1а-е. Син Јована Без Земље, Хенрик III., нокушаваше Да обиђе уставне одредбе М. Сћаг1а-е. Кад му затреба новац, да своме сину добије краљевину Сицилију, он би принуђен да сазове парламенат — 1258. год. у ОксФорду. Већина племства под предвођењем гроФа МонФора принуди Хенрика III., да отера своју околину. Би установљен савет од 24 великаша, и то половину изабра краљ, а другу половину племство. Тај савет имао је да управља земљом. У сваком граФству бише изабрана по 4 ритера, да испитају тешкоће становништва, и би решено да се парламенат сазива сваке треће године. Дворјани назваше овај парламенат «лудим в . Ствар се с краљем није мирно свршила, и дође до рата. Код Левес-а (1264. год.ј би нобеђен и ухваћен с братом. МонФор позва тада парламенат, врло значајан у историји енглеске уставности. Тај парламенггт донесе одлуку: да, поред световних и црквених главара (свештенства и племства), шаљу по 2 посланика слободни поседници (1ге1е Огипс!ћевИгег) из свакога графства, а тако исто и вароши одређеа број посланика. Тако се син крвавога МонФора, иознатогубицеу албиђенској војни, одужио за грехове свога оца! Син Хенрика III., Едуард I. издаде «потврђења слободе/ један нов акат енглеске усгавности, важан онако исто, као и Ма§па Сћаг1;а. Тим својим статутом он нареди да се шериФИ и судије разиђу у народ и да га објасне, под казном екскомуникације забрани гажење статута, сам се одрече својевољно наплаћивања порезе, ну да сваки намет у споразуму са свештенством, баронима и грађанима (Оететеп) чини. Ма§па Сћаг1-ом, оксФордским уставом и овим статутом Едварда I. постављени су основи

настава

енглеске уставности. Од овога времена трећи сталеж, грађанство, помогнуто племством, отимало је од краљевоке моћи стопу по стопу, и ноступно је стицало поједина права и слободе. За владе династије Плантагенета, па и иозније, политичка борба, вођсна између краља и сталежа, пренета је и у парламенат. Уласком трећега сталежа у парламенат може се с правом рећи да од тада почиње енглеска уставност. Али и ако су грађани стекли права да уђу у парламенат, ипак су они морали с великом муком једно по једно право да стичу, с много труда и напора, док нису добили онај значај, какав по Фактичкој моћи својој заслужују. Од доба МонФора и Хенрика III. помињу се и вароши у парламенту. А од Едуарда I. сваки парламенат имао је и буржоазију заступљену. У 11-ој год. владе Едуарда I. било је поред 110 Еаг1з и барона још и по 2 ритера из свакога граФства и по 2 грађанина из 21 вароши, у парламенту у 8ћге\увћигу. У 23-ој год. владе Едуарда I. (1295.), у ратној оскудици сазвани парламенат имао је по 2 грађанина из сваке вароши ас1 !асЈепсћнп, дио<1 1ипс <1е соттиш сопзШо огсћпаћћиг. 1 ) Дух слободе после М. СћахЧа-е јачао је. Намети и дације беху најнеправичнија ствар. Свет је њих најпре претресао и критиковао. Од уласка грађана у парламенат супсидије су се радије давале. Не зна се чему се ово има приписати : да ли личном утицају краљева, или што су се грађани поносили уласком својим у парламенат, па из благодарности владаоцима даваху више супсидија. Трећи сталеж (Сгетете) зват је у парламенат само онда, када је имало да се одобри државни издатак, иначе су они остајали код куће, а о законима решавали су племићи и свештеници 1 ;. Да ли су им перови и владаоци поклањали права, или су их они овим већ стеченим правом — одобравања супсидије стекли, питање је. С почетка се нису делили у горњи и доњи дом. Нлемићи и свештеници заузимали су први део Вестминстарске сале, а грађани други, задњи део. Сталежи нису били помешани при вотирању. Зна се да је парламенат у 23-ој год. владе Едуарда III. одредио овај кредит: ритери (гроФОФи, барони итд.) једну шестину, свештеници десетину, а трећи ста'ј СпеЈз! К., Еп^Нзсће Уег^авзип^б^ебсШсМе, стр. 360. -) Хелам, стр. 295.