Просветни гласник

25»

ФРАНЦУСКА II ЕНГЛЕСКА РЕВОЛУЦИЈА

191

развитак буржоазије у Енглеској. По освојењу иормаиском, неке вароши припале су владаоцима, неке вазалима, плаћајући известан данак а уживајући за то привилегије у наследном праву. Прва важнија промена у животу градова била је престанак личног данка, т. ј. да свака личност плаћа вазалу, и увођење сталног пореза, који је цела општина корпоративно плаћала, Тај се порез звао Нгта ћигдћ Увођењем овог пореза вазал је имао права на годишњу ренту, а грађани су добивали земљу у грађански лен (ћиг§а§е 1епиге), аналого слободним испосличарима —- восадегз. Васали, имајући град као своју својину, бринули су се о његовом напретку. Од Виљема II. Црвеног, ретко који владалац да није давао градовима по какву повластицу и ослобођавао их од разних несносних царина. Хенрик I. дао је повластицу Лондону да може слободно бирати свога шериФа и судије. У ово доба почеше се развијати и еснаФи, који с почетка гшмогоше полету трговине и заната. Први еснаФ беше ткачни у Лондону. Од XII в. живахну енглеска трговина. Јужне вароши извозише цинк и остале метале, а увозише француска вина, Фландриску вуну и разне прерађевине. Апсолутизам првих норманских краљева поред штетних утицаја имађаше и благотворних по развитак трговине. Док се на континенту грађани и градови удруживаху да се бране од племића, дотле вароши Енглеске беху потпуно обезбеђене од насиља племићског. Апсолутизам норманских краљева угушио је самовољу племића. Енглеске вароши немађа.ху да се боје малих тирана нити домаћих ириватних ратова, а кад не би било још и краљевског самовољног аисолутизма, оне би биле иотиуно сигурне, обезбеђене и слободне у своме крегању. Лондон беше још изодавна чувена и насељена варош. Канут Велики ударио је намета на земљу 82.000 рМ., сам Лондон од те суме имао је да плати 15.000. Један старији енглески писац тврди да су се грађани лондонски удружили с једним делом племства, да на престо подигну Едмунда 1гоп8Јс1е. Саксонска хроника и Виљем Малмсбери тврде да је Харалд I. помоћу лондонском постао краљ. Епископ од "\Ушсће81;ег-а рекао им је: «Вас због величине ваше вароши рачунају подједнако с племством." Барони су ступали у њихову општину, авиђе-

нији грађани зваху се и сами баронима. Насељеност, уживање привилегија и свест о снази својој створила је дух слободе, дух противљења, буне (Аи!гићгз). Кад су се барони бунили противу краљева, Лондонци су увек били на страни барона. Лондонци су учествовали при збацивању ЛУШ1е1т-а Еапдсћатр-а, канцлера Ричарда I. Исто су се тако одликовали и у борби за М. Сћаг1ом. Привилегије лондонске потврдила је М. СћаНа, и лондонски лордмер био је један од оних '25 барона, који су се имали да брину да се не погазе одредбе М. Сћаг1ае. Двор се после овога показивао ненаклоњен Лондону, нарочито после битке код Егезћат-а, када је пао МонФор. И ако Лондон беше тако чувена варош, ипак у парламенту немађаше већих права од осталих вароши, и дуго је времена ирошло док је и он добио место у парламенту. С једне стране интереси племства и интереси грађанства тражили су еманципацију од самовоље краљевског апсолутизма, а с друге стране ансолутизам није се могао одрећи свога га180п сГе!ге. Судар је био неминован и неизбежан. И док на престолу енглеском беху силни нормански краљеви, док свест о еманципацији не беше довољно јака, дотле сви покушаји беху узалудни. Кад на енглески престо седе слаботиња, Јован Без Земље, указа се први знак наде. Још под Ричардом I. поче свет слободније да се креће. Кад он пође на крсташку војну, остави два намесника: Еоп§сћатр-а и Оигћат-а. Еоп^сћатр искључи од државних послова свога друга. То тако разгневи илемство, да оно скочи на оружје, збаци га и постави брата краљевог за намесника. Халам у овој буни нлемства види први пример примењивања у живот основне тачке енглескога устава — министарску одговорност. По смрти Ричардовој седе на престо Јован Без Земље. Он покуша да се буни противу Иноћентија III., не хотећи да призна Лангтона за архиенископа. После интердикта папиног он се одрече сваког противљења. Лангтон и племство, помогнуто грађанством, тражаху од Јована Без Земље да потврди законе св. Едуарда и повељу Хенрика I. Кад он не пристаде нато, онда 2000 ритера искупише се у Беркли, не далеко од ОксФорда, где становаше краљ, и хтедоше силом да изнуде иризнање. Отпоче се грађански рат.