Просветни гласник

194

ВЛУКА И

НАСТАВА

рече, да су сви новци од супсидија прошли кроз руке \Уа1\\огШ-а и РћПроЉ-а, и да он пристаје, али само по доброј вољи краљевој, да они даду рачун парламенту, али то да не иостане обичај. При претресу утрошеног новца чланови доњега дома мргодише се што је много новаца утрошено на одржање градова у Бретањи и Гаскоњи, а када их разлозима уверише, они онда допустише већу царину на извоз вуне и кожа. После 7 месеци краљ позва иарламенат и без његове молбе, и јави му да су готови рачуни, и да му их могу благајници показати. По предлогу доњсга дома изабрала је комисија деветорицу, да констатује имовно стање државно и приватно последњега краља (Едуарда III). У 3-ој год. владе Ричарда II. парламенат је поново позват, да одреди супсидију и да реши да се удари порез на личност (КорГв1;еиег). Али тај порез износио је тек 22.000, а краљ је на војску трошио 50.000. Доњи дом предложи да се избере једна комисија, да она извиди Финансиско стање прихода и расхода од ступања на престо младога краља. Предлог би усвојен и комисија састављена из петнаесторице, а међу њима, 3 грађанина. И пошто су се овако осигурали, одобре царину на коже и вуну још за једну годину. Тако је још у XIV. в. енглески парламенат имао ираво контролисања државних издатака. 1382. г. после побуне сељака краљ сазва парламенат, да опозове онолика ослобођавања (ЕгеЛаззипдеп) сељака, које јеуневољи издао. Само доњи дом био је слободан да изјави јавно како је последња побуна ресултат силних терета и намета. Смсло, отворено, па и дрско говоре с круном. «Изгледа нам, говораху чланови доњега дома, да ће, ако се државна управа што пре нс реФормише, и краљ и лордови и ми сурвати у пропаст, од које Бог да нас сачува" и т. д. И доиста на скоро за тим би изабрана комисија, која је имала да спреми неке реФорме. Не само право давања супсидија, већ и природна слабост владаочева помогла је доњем дому у стицању његових права У 10-ој години владе Ричарда II. састаде се парламенат у циљу да реФормише унраву државну и да казни лорда канцелара М1сће1 с1е 1а Ро1е, гроФа од 8и11'о1к-а. По причи једног историка-савременика краљ је седео

у доколици у своме замку Ећћат-у, кад му донеше петицију да збаци 8иПх>1к-а. Раздражени краљ плану љутито, рекавши: да за љубав њихову неће ни иокућара отпустиги Када опет дођоше с петицијом, он затражи да му дођу 40 ритера, да му објасне то. «Простаци в се тада поплашише, побојаше издаје и носшше само херцега од С1осев1ег-а. Агипс1е1-а и владику од ЕПу. Они смело рекоше краљу: да има један статут који гласи : краљ, ако ао своме Лефу влада , а не ио саветима иерова и земаљским законима да се збаци. Ричард овде попусти, збаци 8иНо1к-а, кривице његове нису биле страшне, али зато он би ипак осуђен. Овај други аример закона о министарској одгоговорности. имао јв више утицаја но онај ирви аод Едуардом III. За тим парламенат захте да се изабере комисија, која ће да уклони злоунотребе у државној управи. И краљ ово одобри, би изабрана комисија од 14 највиђенијих људи, и свак јој се мораше покоравати. Али на скоро за тим наста преврат у краљевом мишљењу. Он пусти 8иКо1к-а, обдари га свима почастима и позва неке судије (ТгезШоп-а, Бо1кпар-а), те они силом принуђени изјавише да је рад парламента био незаконит и наперен противу краљевских прерогатива, да нико немаправа да оптужује министре и да краљ има права да распусги парламенат. Сва ова објашњења била су противна уставу. Кад је доњи дом поднео своју представку, у којој иоред осталога тражаше да се заведе штедња у краљевом двору, краљ стави све на коцку и енергично тражаше да му се изда писац тога била. Доњи дом поплашен, и ако је било то нротивно обичајима и иравима његовим, издаде писца. Тиме се огрешио о слободу говора, о имунитет иосланички, који је, дакле, још у XIV. веку у Енглеској постојао. Парламенат енглески поступно је стицао права своја. До породице Ланкестра и у опште до грађанских ратова Црвене и Беле Руже — парламенат је стекао право: да се порези без одобрења доњега дома не могу купити ни намети ударати, да се закони без његова одобрења не могу правити ни мењати, да државна унрава стоји под контролом и пажњом његовом. Прво право решено је у корист његову, друго начелно допуштено, а треће примерима по-