Просветни гласник

ЈЕ .111 ИСТОРИЈА НАУКА

195

тврђено. Доњи дом је стекао себи углед ј двема средствима: руководити и пазити на употребу супсидија; захтевати чиновнике Финансиске и контроловати министре. Све ове слободв још ввћма су усиввале иод династијом Ланкастра , која, немајуАи формалних ирава. на иресто, мораше иоиуштати иарламенту у његовим захтевима. Под Хенриком IV. доњи дом, хотећи да осигура успех својих предлога, тражио је да се молбенице и представке његове читају у почетку сесије парламентске, а не на крају. Тиме је хтео доњи дом да тек по одобрењу његових предлога решава о супсидији. У 5-ој. год владе Хенрика IV. тражили су лордови, да прегледају сваку законодавну одлуку пре него што се региструје у протокол парламента — јер су се често дешавали ФалсиФикати. Доњи дом другом приликом захте да и неколико његових чланова присуствујурегистровању протокола парламентских. За владе породице Ланкастра, кућа лордова појачала је свој углед. Ланкастри се оелањаху на племство, не би ли тиме добили потпору његову. Хенрик V. проводио је све време у рату. Па ипак је у 10-ој години његове владе сазван парламенат (горњи и доњи дом), да реши о лиги с царем Сигисмундом и о уговору учињеном у Тгоуез. За владе несрећнога Хенрика VI. настају најцрњи дани унутарње исгорије Енглеске. С битком код 81 АЊапз-а почиње крвава војна Црвене и Беле руже. Парламенат је био сада уз победиоце —■ час уз Ланкастре, час уз Јорке. Породица Јорка, нарочито Едварда IV.. повлађиваше грађанству и помагаше доњи дом. Ослањајући се на доњи дом, Едвард IV. огласи владу династије Ланкестра, као отмицу престола. 151 племић, а међу њима Еапсаз^ег, 8оте8е1;8, Ехе1;ег и др. за. време његове владе осуђени су као велеиздајници одлуком парламентском (ћШ о^ а^аЈпдег) а не судском због краткоће времена 1 ). Извели смо само неколикоко примера из историје енглеске уставности, а обим и задаћа теме не допушта нам да их више набројимо. Па и ово неколико довољно је да покаже развитак уставне свести и поступно стицање слободе и права енглескога народа. (Наставиће се)

6пеЈ84, 42!. и 422.

Ј Е ЛИ ИСТОРИЈА НАУКА од ЈТАСКА^ЛА ЈЗИЛАРИЈА (Наставак из I свеске) III Са свим је природно било, што се сад почело мислити, да исторнја, која је својом методом обаовила све што треба човек да зиа, може у лстинп постаги тачна и строга наука п да се може доћи до сигурне науке, и ако не баш спстематичне, о човеку и о мисли човековој. Ово и јесте баш трепутлк, кад се почело да Претреса, као што треба, Пцтање, које смо обеЛежплН у почеТку оВога сппса. И доисга, с једне страие све впше растијаше реакцмја ирогнву хегелијанизма, а с друге стране јави се ФнлосоФија, која се с.ша назва нозитивизмом. Тој фплософпји био је Август Коит, ако не баш проналазач, а оно њен пајболш тумач. Он велп: све су науке пспрва ишле спстематпчкпм, метаФИзпчкпм путем, по којем су несигурно тамо амо тумарале, док 1е нису нашле позитиван, једпно научнп пут, на којем су једва један пут могле у пстнни да напредују. Физпка је успела експерименталном методом, проучавајући појаве и пстражујући закопе, а махнувшн се пстраживања онога што је апсолутно што чинп суштину стварп, јер то разум не може да ухватп, па према томе то не може нн бптп предмет зпања човечјег, нпти може имати икакве вредностп за разум и за нас. Овом мегодом Фпзпчке науке утврдпше оно што су тражиле, јер сведоше свој задатак у своје прпродне гранпце н на тај се начин обновише Сад 1е куцнуо час и наукама моралним и друштвеннм, јер опе су све једнако у стању метаФпзпчком, систематичком, сколастичком. Из тога стања оне могу изпћи једино н^моћу псторијске методе, јер је она за њих оно, шго је експерименталпа метода била за природне пауке. Исторпјска су дела дела ума човекова. Да бисмо проучилп та дела, да бисмо проучплп дух човечји, стоје нам на расположењу два пута, који су, као два света, у непрекидном односу међу собом, а то су : пспхологија и исторпја, и тако можемо једну помоћу друге да реконструпшемо. Нисмо принуђени, да вечито останемо затворенп у своме ја, а имамо једно ја н изван нас, т ј. у снољашњем свету; за то можемо да чинимо огледе н предузимљемо доказе, као што се радн у природнпм наукама. Кад је Галилео Галилеји мислпо да је пронашао закон о падању тежина, он није одмах отпочео помоћу логике, да изводи последице, те да брже боље оснује, као што су радили сколастичари, систему,