Просветни гласник

196

која би била створ његовога духа. Он је једаако спужтао тешка тела, испитивао прпроду, п тек кад је сигуран био, да је истпнит закон, он је из њега пзвео последице. То је оно, што могу чинити ц моралпе науке помоћу псторијске методе. Остављајући на страну испптпвање онога што је апсолутно, ми можемо да утврдомо законе мисли, ако ЛсИХоЛогију упоредпмо с историјом, која је у неку руку спољашњи свет психологије. Све оно, што се дешава у човечјем духу, обелодањује се у историји, која узима на се објективно обележје, иезависно од њега. Кад хоћу да познам оио што је лепо, п кад се удубим у посматрање вечне идее, ја опда не радпм нпшта друго, но посматрам пдеу својег сонственог ума, и викад се пећу отрести апстракције, којој се никако не може вредност да одредм. Све су то створови духа мога, а с таквпм створовнма ја остајем вечито затворен у себе сама. Али ако — тако наставља Август Конт — место тога размислпм, да лепота ствара уметност, и ако будем у њој проучавао разна нспољавања п законе, ја ћу оида познати лепоту опакву, каква се пспољује у исторојској реалностп, у области уметностп, која је њена права царевина, независна од мене, изван мене. Тако ћу моћп да видим, је ли истпна оно, што сам о томе мислно. Истина, нећу онда иматп ништа друго до закона п дела, без икаква апсолутна познавања лепоге. Алп тако раде п природне науке; то је обележје свију наука, пошто су све потчињене грапицама нашега разума. Физпка не зна шта је електрицнтет, шта ли је светлост, шта лн је пак сила; па опет је створнла науку о електрицитету, о светлосги, о снлама; створнла јс телескоп, микроскон, телеграФ, ФонограФ, парну махину, железнице. И све је то она створнла, проучавајући, познавајући само законе п дела. Шта су вредиле оне вечите сколастнчке расправе о сили, о светлостп, о животу васељене ? А шта ли су вредпле све оне спстематске раснраве о нраву, о добру, о правди, о иореклу језика, о пајбољој владавинн ? Остављајући то на страну, псторпјска нас метода упознаје с правом, с владавннама, друштвнма, језицима. — Позптпвнзам је, у суштнни вцше но нкоја нова система ФилосоФска, разложио нову методу, којом су на послетку пшле и моралне пауке п којом су се иренородиле. 0 овоме не може бити ннкакве сумње више. Оне доиста и даље пду тим путем и достижу све боље ресултате. Не гледајућп на сав тај уснех, у табору метафизичкоме подиже се велика дрека противу нозитпвизма, јер он ширп, — тако га онтужише матернјализам, скептицизам. Зар да бацимо сад на страну све проблеме о ексистенцпји Бога, о бес-

мртности наше душе, о природи наше мисли и толике друге, само за то, што оне за наш разум не постоје? Зар постоји ишта друго,до закона и дела ? Зар то нпје суштп и истинскп материјализам или скептицпзам ? На ово бисмо се у истини могли заиитати : да лп је Галплео порицао ексистенцију спле и светлости, кад је дигао руке од тога, да испитује суштину светлости и силе, па да истражује само законе њнхове ? А могло бп се приметити н ово : ако има ФилосоФпје, која нам даје јасних, непобитних доказа о ексистенцијм и великој важиостп мисли човечје, та ФилосоФпја није никоја друга до позитивизам. И доиста, докле год ја будем пзводпо једино пз своје иамети знања о идеи лепоте и доброте. све ће се дотле сумњати, да лп та знања имају објективне вредности, незавпспе од мојега духа. Ирогаву моје одредбе о ономе штоје добро и лепо могу се иставигп хиљаде других деФипицпја. Противу пдеалнсте, који верује у апсолутну идеу доброте, устаје Бентем 1 ) н сводн то на личпу корпст, у добром смпслу те речи, п устаЈу други, па своде то на сагласност пзмеђу јавног и приватног иитереса, п тако даље Противу онога, који верује у вечну, апсолутпу идеу лепоте, устаје буди којц философ XVIII века, па сводп то све на пријатне утпске, или ће пхјош свести п на ташту самообману, без икакве унутрашње вредности. И кад погледаге на крај краја, а оно се све свршује тпме, што се сумња о свему и што се не верује пн у шта. Алп кад ми се докаже, да идеа лепоте ствара сав свет што спада у умегпост, кога просто не бп било, да ње у њему нема, и да је тај свег иезависан од мене н да се развпЈ - а по својпм сонственим законима, којп се могу да нађу п докажу, како се може п онда још сумњатп, да у истинп посгоји идеа о ономе што је лепо ? Кад вам ја докажем, да се пз идее о ономе, што је право, рађа Ј ) Вентем (В е п 1;ћ а т) Јереиија, учени енглески правник. и оснивач утидитаризма, родио се 3. Фебруара 1748. год. у Дондону, а умр'о је 25. маја 1832. године. Кад му је тек 13 година бидо, ночео је слушати университетске науке у ОксФорду. Године 1772. постао је адвокат и у брзо за тим сав се ода ширењу својих идеа о философији права, т. ј. ширењу начела корисности, које једино треба да влада у законодавству. У Енглеској мало је њих било, који су присгали уз његову теорију. Много је већи број његових пристадица био у Француској и у Америци. У Америци у државама: Њујорку, С. Кародини и Дујизијани, израдише се сви закони по његовим начедима. Бентемову науку довео је у систему Димон (БишопЦ из јКеневе, и то дело, Француски написано, превео је на немачки v. Вепеке под насловом: »бгипЛва^ге <1ег 0 1V 11 - ип<1 Кг1т1па1§;еве1;28е1|ип8" (2 свеске, Берлин, 1830.). Издање целокупних дела Бентемових приредио је В о г 1IIд, у Дондону 1843. г. Од њих је особито припознато дело: ,Рапор<;1Соп, ог Ље тзрес^Јоп ћоике« (3 свеске, изишло нрви пут 1791. г.), паонда: »БеГепсе оЈ изигу" (1787. г.) и »1п4гоДис^оп 1о 1ће ргтс1р1е8 оГ тога1з ап(1 ^е^вШмп« (1787. и по ново издато 1887. године). Првв.