Просветни гласник

КУХИЊСКА СО

(Ма С1)

1 * ш а

(М§ С1 2 )

м ћ

(М 8 30 4 )

СЦ ф РР

(Са 80 4 )

сб о О сЗ (КС1)

сЗ Рч ^ Н • О 03

(М§Вг 2 )

Н ф =5 ш ® а н <

(СаЊ (СОз),

О 03 оЗ о И л

придике, да себи набави овај корисни миперал. Највеће и доиста неисцрпљиво стовариште соли јесте море. Кад би испарила вода свију океана, наградила би се на њихову дну наслага соли, чија би моћност била, у средњу руку, 100 метара; а по другом рачуну, кад бисмо испарењем све воде свију мора добпли складове соли, могли бисмо њпма покрпти сву Сев. Амерпку слојем соли од 1.600 метара висине. Морска вода садржи у раствору разних соли; може се узети да нма у сваком кплограму морске воде око 84.77 грама разних соли, међу којпма стоји ова сразмера: 2718 натријум-хлорида 3'35 магнезмјум-хлорида 2-27 магнезпјум-судфата 1-27 калцијум-судфата 0-61 калијум-хдорида 0 05 магнезијум-бромида 0 04 колцијум-бнкарбонат Свега,: 34,77. Ну свакако има одступања од овог просечног састава морске воде. На ушћу рзка мучно се мешају сдатка речна вода, која је дакша, и слана морска вода, која је гушћа п тежа; с тога ће речна вода да плива донекле поврх морске воде н показпваће море на том месту друкчијп састав од горњега. Сдичну иојаву виђамо око стожера, где дедеиа брда отапањем својнм разблажују на површини морску воду. Насупрот томе, — у жаркоме појасу морска вода на површини јаче испарава, и с тога је овамо више слана. Ну при свем том, састав је морске воде мање впше једнак у свима великпм, отворепим морима, што додозп услед непрекидног струјања воде у океанима, као и услед дпФузије, којом се изједначује садржина соли на разним местпма. Већа одступања опажају се, наравно, у затворенпм морима, затонима којн се везују с ведпквм океаном само узаном отоком, као што су н. пр. Средоземно море, Балтичко, Црно п Црвено море. Овом последњем скоро ни мало не притиче слатка речна вода, међу тпм је исиаравање на површини, због жарке климе, веома јако, и с тога се у њему находи највећа количина соли, што је игде нађена у затонима океанскпм: у 1 кг. воде има впше од 40 грама соди. Противно томе онажа се у Бадтичкоме и Црноме мору, где је обилат притицај сдатке воде, те с тога им је вода сразмерно слабо слана, п прплично одступа од нормалнога састапа. У земљама око стожера находи се морска со искристадисана у зрнима на пространим деденим новршинама, и зове се расол.

Природно је, да ће се кухињска со находити и у онпм језерима, која су остаци некадашњих мора, иди којима притоке њихове обплно доносе растворену со. То су сдаиа језера. На гласу су између њих: Елтонско језеро, у стеии између Водге и Урала; Мртво море у Палестини, чија вода садржи у дубпни од 200 т на 1000 дедова: 253 дела растворених соли; 8а1(;-Еаке у области Јуте, у Сев. Америци; у њему су нашли 1852. год., при малој води, 22,3°| 0 растворених соли, а год. 1873., при великој води, 13 ,4°/ 0 махом натрпјум-хлорида. Сланих језера пма п у унутрашњостп Африке и Аустрадије, где оскудица слатке воде веома отежава путовања испптивачка. Кад испарп вода оваких сданих језера и баруштина, остаће сама сб; с тога се она находп по неким стенама и пустињама псцветала из земље, те се назива степска или пустпњска со, н. ир. у Персији, у Сахари и т. д. Ведике количпне овога минераднога бдага насдагане су у утроби земљиној, у виду камене содп или сланика. Њега прате, по правплу, гипс, анхидрит, гдина пди лапорац, ну находе се и сасма чпсти складови солп. Измешан с глином даје т. зв. слану глину. Неки сони складовп моћни су 100 — 200™ и више, а протежу се по неколико километара у дужипу. Ну међу најмоћнпје нознате соне складове могу се уврстпти они у ШтасФурту, код Магдебурга у Немачкој, где је моћност складова око 490 м. и они у Шперенбергу, код Берлина, где још није нађена доња подина, и ако су копањем кроза соне складове продрди 1.182 м. у дубину. Немачка, осем поменутих чувених сољана, има значајнпх још и у Ваварској и Виртембергу. Аустро-Угарска, где се нружају иеисцрпљиви складови соли дуж Карпата, обема странама његовим; на северној страни, у Гадицпји, деже чувенп од стариие сољани рудници Вјеличка н Бохнија, а на јужној богати Мармарошки. За Карпате су везани и обилни ердељски и румунски скдадови. Ну и Адпп су богати слаником, парочито у покрајинама Салцбург и у Штајерској. Не мање обиље сланика скривају Руспја, Енглеска, Француска и Шианија. У овој посдедњој, у обдасти Катадонији, находп се давнашња сољана Кардона. Поменуте земље деде свој сувпшак у сданику са земљама, које тим благом оскудевају. У ове посдедње долазе: Чешка, Саксонија, Белгија, Холандија, Скандинавија, а према досадашњем истраживању и Србија 1 ). Занимљиво је, и од келиког економнога значаја, што се у многим земљама заједно налазе слапик и петродеум, као н. пр. у Карпатима, у Русијн, Сиријп ') По једној бедешцн у неком дневном листу нађена је со и у нас, у ужичком округу.