Просветни гласник

202

НАУКА И НАСТАВА

аоме допиру до прастарих времена, Њена важност даваше јој кашто код неких народа вредност новда. Из доисторијског доба чувени су наласци у северонсточним Алпима, код Халштата у Горњој Аустрији. Ту су нађени многи гробови из оног давно минулога доба, с немим и опет речитим сведоцима о тадањој култури: сваковрсипм оруђем и накитом од бронзе, којп сведоче да је тамо још у предримско доба живео вредан народ, који се занпмао солокопњом. Отуда имађаше, вероватно, толпко користи, да је могао развити укус према пештини, па и саму раскош. И стари Келти бејаху вешти у вађењу и добивању солп. На то упућује келтиски корен „хал", који се находи у називима многих места, где се од вајкада вадц со. Тако Хал, Хале, Халаји, Халштат и т. д. Као преостатке из доба старих Келта, тумаче наЈчпици и многе изразе и обпчаје рудара соларских нз Хале на Сали, т. зв. „халора". Многе наиомене, које се односе на употребу солп, садржи Старп Завет п списистарвх јелонских н римских класика. По казивању Херодота, Плиннја, Диоскорида, Аристотела, стари културни вароди добиваху со поглавито испаравањем морске воде, ну знађаху п слане изворе да употребе за тај посао, а беху им познати н неки наласци камене соли или сланпка, као код храма Јупитера Амона, у Л.пбији. У старом веку Рнмљани су се нарочито истакли као предузимљив народ у рударству, с тога често находимо трагове старог рпмског рада рударског. Тако пх пронађоше у пољанама ердељским, Марош-Ујвар п Торда, где су сони складови у незнатној дубинн под површином земљином. У овпм местима виђају се још и траговп средњевековног рударства, а пошто су овде и у мармарошким сољаиама, у Угарској, осем тога, нађена оруђа из камепог и бронзаног доба, то би се могло рећи, да су поменута солпшта била најскромнија средишта људске културе, на којпма човек кроз толике векове непрекидно развија своју рударску делатност (1ЈћН§). Чувени путник из XIII века, Марко Поло, помиње о употреби соли као новца код тадањих Китајаца ; Арављанин Ибн-Батута казује, како су груде соли употребљаване у XIV. веку међу народима у Сахари као средство за плаћање. У Абисинији и другде употребљавају и дан дањи со као новац. И прва железница у Чеш<сој саграђена је ради тога, да бп ову земљу, којз нема својпх солишта, саставили.с Љшцем, од куда довозише со. (1Јт1аиЛ). Као што је кухињска со од велике потребе за људску храну и сточну крму, исто је тако за-

машан њен значај за развитак науке и индустрије. Хемиску природу кух. соли први је Бату показао у почетку овог века, 1810., нашав да се она састоји из елемената хлора и натријума, од којпхје први загушљнв гас, а другн сјајан, мек метал. Исти научник извршио је и сиптезу овог хемпског једињења: сагорев натријум у хлору, добио је кухињску со. Кад је хемиски чиста, садржи 60'66% хлора и 39 34°| 0 натријума, а хемиска јојјеФормуда НаС1 (натријум-хлорид). Велики део кухињске сола троши се на разне техпичке сврхе. Она је полазна сировина за добивање многих једињења натрпјумових, која опет налазе разноврсну примепу у техници. Тако је она главна сировина, из које се добива сода или карбонат натријума (Ма 2 С0 3 ). По старијем, још веома распрострањеном, поступку Л.ебланову претвара се кухињска со загревањем са сумпорном кнселином најпре у сулФат, а овај, жарењем с каменпм угљем н кредом (или кречииком), у карбонат, т. ј. соду. Нарочито у Енглеској и Шотској претварају се на овај начин грдне количине солп у соду (600.000 тона годишње). У новије време. од 1873. на овамо, много је примењен т. зв. „амонијачни посгупак" за иретварање кух. соли у соду, при чем се раствор соли заситп амонијаком и угљен-диоксидом. Кух. со употребљава се за добивање соне киселиие, грејући со с концентрованом сумпорном киселином; а грејући је са сумпорном киселпном и пиролузитом, добива се хлории гас. Прерађујући сребровпте руде хпдрометалуршки, по пачину Августинову, на сребро, прпмењује се такођер кух. со. Она служи и при Фабрикацији леиог и лаког метала алумпннјума. У стакларству је примењена, по најновијем поступку од Унгерера, непосредно за добивање лако топљивога стакла натријева. У лончарству покривају камено поеуђе глазуром од сланца, прп чем се гради стакласти силикат натријумов. При израдп зрнастог сапуна, после кувања сољењем се прогруша, одваја тврди сапун натријев. Ни кожарство не може да буде са свим без соли: за нрераду кожа стипсосањем додаје се раствору стипсе и кухињска со. Она је освојила себи место и у земљорадњи, за ђубрење. Најзад да поменем, да је она у стању да очува органска тела од трулежи, с тога је примењена за конзервисање дрвета, железничких прагова и т. д. — п за сољење меса и рибе. С нотребом и употребом кух. соли стоји у правој сразмери н њена распрострањеност на земљи; природа је пружила човеку богате изворе и обилне