Просветни гласник

КУХИЊСКА СО

201

сам чпст разум, то јест, без помоћи уметничкога осећаља, а исто тако да не можемо оценити ни понашање људп и народа без помоћи нечега, што није наука, већјесавесг. Пакаоштоје немогућно васпнтавање, образовање тога укуса, без којегасе уметпичко дедо не поима, јер пре сваког попмања треба да се осети и ужина оно што је лепо и да му се човек диви; и као што пре сваке анадизе и нстраживања извора треба прочитати дела велпких наших учптеља, п чптајући их улпвати другпма оно одушевљење, које ми осећамо; тако исто, ако хоћемо другима да саопштимо наше осећање о ономе што је добро, треба да га пма пре свега у нас п да идемо за задахнућем његовим, и треба, пре сваке теорије, вршити и чинити добра дела. Ко чпнп добро, тај најбоље нопма оно што је добро, и тај ће највише учипити, да и другн разумеју оио што је добро. Живот се живећи изучава. Еао што је у уметности, тако је п у моралу. Ко бп се упорно држао само историјског критерпја и на место осећања пстпдао свуда и свагда само разум, на место радње само теорију, тај би на крај краја пресушно извор осећању, како за оно што је лепо, тако и за оно што је добро. И тако и естетичкп и морални проблеми остали би подједнако пеобјашњени нред чистим разумом, ако не би било п естетичког осећања и ако не би било и савестн, која нас задахњује оним што је добро. Ван сваке је сумње, да се, размишљајући све једнако о разуму, нзлажемо опаспости да остапемо без разума, ако у људску прпроду не унесемо још нешто, што нпје ни чпст разум нити сама наука, алп што опет зато нма своје засебне вредности и што је псто тако свето, као и разум и наука што су, — а може бити и више — пред реалношћу живота. (Наставиће се)

КУХИЊСКА Сб с гледишта привредно-хемијског и геолошког г ) од Петра М. Илића Међу даровима, које неоргаиско царство нудп човеку, једно од највиднпјих места заузима, по својој важности, кухињска со. Ма да Србија пије ') Уиотребљена литература: Јоћи81оп-Во1'п1)1и(:11, Сћеш1е <1. 1а§Нсћеп Бећепз, 8(;ии^аг(; 1887; ЛУа&пег-Мбсћег, Нап(1ћисћ (1. сћетјвсћеп Тесћио1о^1е, ЈЈе1р21§ 1889; 1Јг. М. N611тауг, Еп1§е8сћ1сћ1е 1, 2, ^еГрг^ 1887; Пг. У. ИћН§, Хи(,2ћаге МтегаНеи, Бе1 1887; СгеДпег, Е1етеп1;е (1. 6ео1о§1е, ^е1р21§ 18 ч 3; С М. Лозанић, Хемија 1. Београд 1880; Др. Ј. Панчић, Минералогија и Геологи.ја, Београд; 1)1-. I*'. Носћз1еиег, Сео1о^1е, Рга^ 1880; Р. Милошевић, Хемијска Гехнологија, Београд 1889; 1)г. Е. 1Јт1аиј:(;, ве^јипипк (1. 8а1гев, \У1еп 1889.

тако срећпа, да скрпва у својим недрпма ово благо, бар према досадањем знању, ипак овај минерал заслужује велику пажњу због свога значаја по човека и његову културу. Као значајао мпнерално благо, кухпњска со може се напоредо ставити с гвожђем и камепим угљем; јер као што су гвоздене руде п фосилни угаљ чиниоци, без којих се велика индустрија и народна имућност не могу замислити, тако је и кухињска со један од опих зачпна, без којих људска храна — а донекле и сточна — не може да буде. Истина је, да у свакој храни, била она биљна илн месна, има норед других минералнпх састојака и нешто содп; ну ње је у биљној хранп у недовољпој колпчини, те с тога јепотребаи дометак овог зачнна. Ово тпм пре, што је новпјнм пспитивањем доказано, да превага калијума у биљној хранп нзазива у нашем органпзму јаче лучење натријума, тога састојка кухињске солп, и тим доводи осиромашење организма натрнјумом, што се мора надокнадити сољу. Месоједе животиње немају толику потребу за сољу, докле биљоједе, а нарочито преживари — питоми и дивљи — траже је п лижу с највећом жељом. Кухпњска со иостнче, као и шећер, јаче лучење сокова за варење; она даје организму сопу кпселппу желудачног сока, потпомаже расгварање беланчевппе која је у храип, њен прелазак у крв; опа потпомаже промет градива у органпма, од којих мпогн садрже знатпе количине соли као нотребан састојак. Важно је и њено суделовање при лучењу утрошеног градива кроз бубреге. Вероватно је, да она даје жучп њен натријум, а као да је н у прнсној вези с процесом постајања ћелица у организму. Човек од 75 кг. тежнне садржи у своме телу, по једној процени, 0'5 кг. соли. Количина солн коју дпевно потрошп одрастан човек, служећп се мешовитом храном, процењенаје на 12 — 20 грама, у средњу руку око 17 грама, пди годишње 5 — 7 кг 4 на човека. Ну у различптим земљама та количпна годишње потрошње соли показује неке разлике; тако је прорачунато, да се на главу троши, просеком: у Шпанији 4-75 кг., у Француској 5 2, у Италији 6 25, у Аустрији 7-7, у Русији 8 5, у Енглеској 12*5, у Немачкој по најновпјем рачуну — 131, у Сев. Америци 15, у Иортугалији 15*25 кг, соли. Ови бројевн могли би, у рукама каквог видовитог етнолога, зар послужити за тумачење неких народносних особина, јер је несумњиво да храна и њени састојци значајно утичу на етнпчке особине. Толико потребан минерал, као штојекухињска со, људски је нагон тражпо и нашао још у, најстаријој давнипи. Добивање соли и трго