Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

206

и да је се гдавна количина ових последњих соди већ слегла на дно. Према томе, у Мртвоме мору непрекидно се таложи со, које због притицаја слане воде његових притока, које због јакога псиаравања, и кад би се неким случајем пресекле све иритоке његове и гим ово језеро потпуно сасушпло, постали би на овоме месту сонц складови, који би ио врху, у повлати, носили поглавиго М§Ск, уз то КаС1, СаС1 2 , КС1 и МдВг^. Ну овака слана језера не дају веома моћне складове соли, јер дубина њихова сразмерно није велика. За моћне складове, као што су они у Штасфурту и Шперенбергу, од којих први износи 490'", а други 1.200 мегара, мора се претпоставити дубана морска, дакле таложење у мору. У отвореиом, широкоме мору нема погодаба за стварање складова соли. Овде има свагда струја које непрекидно мешају гушће и ређе, сољу богатије и сиромапшпје водене слојеве ; с друге стране, реке које притичу, надокнађују својом водом оно што је испаравањем изгубљено, и с тога овде не може да насгупп засићеност и пресићеност сланога раствора, Ну у близини обале и у одвојевим затонима морскпм, нарочито кад су ређе слатководне притоке, поиавља се исти процес као и у стакленоме суду са сланим раствором : испаравањем згуснути раствор слеже се на дно, те одатле кристалише со, а поступним нагомилавањем гради се сони склад. За оцену начина и реда таложења чврстих сунстанца из морске воде која испарава, значајни су огледи, које је још пре 30 година извршио ТЈзгдИо. Он је у својој лабораторији изложио воду Средоземнога мора посгупном испаравању, и одредио ред којим се издвајаху поједине соли. Најпре је се сталожио оксид гвожђа \ незнатној количиип, за тим СаС0 3 и М§С0 3 ; пошто је испарило 4 | 5 узете воде, издвојио се гипс и остатак кречника, за тим следоваше још незнатна количина игаса, па већи део ШС1 с врло мало М§С1 2 , №аВг и М§30 4 . Сада би таложење обустављено, и заостаде густ раствор који чињаше само Ч и првашње количине воде, ну садржаваше још 'ј 5 свих соли; кречника и гипса беше са свим нестало из њега, натријум-хлорида имађаше без мало 'ј^ заостале количине соли, докле лако растворљиве соли, као М§С1 2 , КС1, МаВг, М§80 4 , беху јако засгупљене у овом остатку. Овај оглед представљаше у толико ненормалне односе, што је употребљена вода Средоземнога мора, која је врло богата кречем, и с тога се најпре беше издвојио кречник, док се из нормадне морске воде прво издваја гипс, па за тим кречник, као што је Г. Бишоф својим огледима доказао. Слични појави морају наступити и у природи,

кад се којпм било начпиом одвоји од мора неки затон, који нема никаквих или врло мадо притока, тако да се ои најлак са свим сасуши. Онда ће се соли сталожити мање или вцше у напред поменутом реду. При дну, у иодини, находиће се увек гипс, јер се њим вода најпре засити, после ће доћи сдојеви сланика, измешани кашто с танким слојевима гппса, лапорца, а у највишим катоввма налазиће се слојеви лако растворљивих сулФата п халоидних соли. Ну кашто се Са30 4 сталожи у виду анхпдрита. То се тумачи тим, што Са80 4 под притиском од 10 ц више атмосФера кристалише као анхидрит, која је погодба остварена у дубини од 107 ш . Ну ваља имати на уму, да простцм испаравањем и сасушивањем неке ограничене водене масе, рецимо у неком затону, ипак не може да се објасни постанак онако моћних насдага соди, какве их виђамо н. нр. у Шперенбергу код Берлина. К. Ваег показао нам је у евојим „Касписким студијама« пут, којим је природа ишла при грађењу овако огромнпх складова. На псточној страни Касппскога језера има један простран затон од Б00П 1 " површине, но имену Кара Бугас. Овај затон одвојен је од језера једиим сирудом и општи с њим само једним плптким н узаним пролазом. Ни једна река, нити поток не утиче у овај затон из окове туркменске степе, која је еа свим безводна и чпји ветрови често бришу преко површине затонске, изазивајући тимјачеиспаравање. Нема сумње да би се тај затон у брзо са свим исушио, кад не би пепрекидно притицала вода из Каепнскога језера и тако подмиривала губитак у води. Али и та водашто придолази испарц, те у затону остави своју сону садржпну ; с тога је у њему већ јак раствор соли, јер садржи 29 1 | 2 °ј 0 . На његову се дну непрестано таложи со и гипс. Зато се може Кара Бугас упоредити с неким огромним казаном, у којем пспарава вода Каспискога језера и који ће се најпосле са свим испунити сољу. Само на овај начин, дуготрајним притпцањем воде из великог морског резервоара у затонски простор, могу ностати веома моћни и пространи складови соли Овако тумачење применио је и за сољане у ШтасФурту Осћзепшз, који је на основу наведених опажања Берових ноставио ове погодбе за постанак веома моћних солишта: дубоки затони, спрудом мад не са свим одвојени од мора ; приликом пдиме и далге могаше морска вода нреко спруда и узаним пролазом запљускнвати у затон и пунити га сланом водом кроза многе векове; суха кдима и сиромаштво сдатке воде у окодини сланога затона. Према предњему може се рећи, да би ц у кориту Црвенога мора постада огромна слана Формација, кад би се на јужном крају његову, код Баб-ел-